Zajedničko za sva tri poremećaja ishrane (anoreksija, bulimija i ortoreksija) jeste opsednutost hranom i apsolutnom kontrolom svakog zalogaja, piše Lepa i Srećna. Međutim, kod ortoreksije nije akcenat na količini hrane koja se pojede, već na njenoj čistoći, kvalitetu, hemijskim karakteristikama - objašnjava Jovana Srejić Ferluga, nutricionista-dijetetičar.

PROČITAJTE VIŠE: KAKVA ISHRANA POPRAVLJA RASPOLOŽENJE I SMANJUJE STRES: evo kako da se hranite za dobro zdravlje

Šta je ortoreksija?

Ovaj poremećaj podrazumeva opsednutost zdravom, čistom hranom, koja ne sme sadržati nijedno štetno hemijsko jedinjenje (aditive koji se koriste bilo u proizvodnji odnosno uzgoju bilo kasnije u preradi), ali ni biti pripremljena s drugom nezdravom namirnicom (margarin, palmino ulje).

Uobičajeno ponašanje uključuje:

1. Zanemarivanje čitave grupe (ili grupa) namirnica da bi se jela samo „čista” ili „savršeno zdrava” hrana.

2. Preteran oprez u vezi s pripremom hrane (kada je neko drugi priprema).

3. Izbegavanje društvenih događaja koji uključuju hranu u strahu da će prekršiti dijetu.

4. Kritičan stav prema svima koji ne prate stroga pravila ishrane. 

5. Trošenje previše vremena i novca na planiranje obroka i izbor hrane.

6. Osećaj krivice ili stid kada ne mogu da se pridržavaju standarda u ishrani (koje su sami odredili).

7. Osećaj ispunjenosti i zadovoljstvo kada jedu samo „zdravu” hranu, dok gube interesovanje za sve druge aktivnosti u kojima su do tada uživali.

PROČITAJTE JOŠ: PROVERITE DA LI PATITE OD OKSIDATIVNOG STRESA: kako pobediti ovo stanje i sprečiti bolest

– Ekstremno ponašanje kod ortoreksije mnogo je više od pokušaja da se živi zdravo ili poboljša način života i čoveku može naškoditi fizički, emocionalno, mentalno. Razvojem, poremećaj uzrokuje vrlo slične štetne efekte kao anoreksija i bulimija, od  neuhranjenosti i brojnih zdravstvenih posledica dijetetskih ograničenja (avitaminoza, anemija), pa do socijalne izolacije i emocionalne nestabilnosti – ističe naša sagovornica.

Dakle, tanka je linija između biranja zdrave hrane i posvećenosti zdravlju, i potpune opsednutosti ovim aspektom života – do te mere da postane jedini i najvažniji cilj, dok sve ostalo pada u drugi plan i postaje manje važno.

– Kao i uvek, najteže je pronaći balans. Ali ako okolina počne da vas opominje da ste postali previše ekstremni u svojim stavovima, ne libite se da potražite profesionalnu pomoć i nađite vremena za iskren razgovor. Jer, mentalno zdravlje je bitan aspekt sveobuhvatnog zdravstvenog stanja – ističe Jovana Srejić Ferluga.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa i Srećna