Glikemijski indeks određuje koja hrana povećava, a koja smanjuje nivo šećera u krvi! Proverite da li se namirnice sa visokim glikemijskim indeksom nalaze u vašem redovnom jelovniku...
Glikemijski indeks je numerička skala koja se koristi za određivanje koliko i koliko brzo pojedina hrana povisuje nivo glukoze u krvi. Glukoza predstavlja osnovnu energiju za većinu telesnih stanica, transportuje se putem krvi, a uglavnom potiče iz ugljenih hidrata koje unosimo hranom. Hrana koja poseduje nisku vrednost glikemijskog indeksa uzrokuje mali porast glukoze u krvi, a hrana s visokim GI uzrokuje brz i velik porast glukoze u krvi.
PROČITAJTE JOŠ: Kako da prepoznate simptome šećerne bolesti
Znanje o vrednostima GI može nam pomoći u kontroli glukoze u krvi, što može biti dobra strategija prevencije bolesti srca, povišenog holesterola, insulinske rezistencije i dijabetesa tipa II i gojaznosti. Postoji poprilična količina naučnih radova koji ukazuju na povoljan uticaj ishrane koja uzima u obzir vrednosti GI, posebno kod dijabetičara.
Proces probave ugljenih hidrata ima za rezultat razgradnju dugačkih molekula do glukoze, koja ulazi u krv. Proteini i masti imaju drugačiji metabolizam, pa zato imaju malen uticaj na povišenje glukoze u krvi.
Prisustvo glukoze u krvi uzrokuje produkciju insulina, hormona koji pomaže da glukoza uđe u stanice u kojima se koristi kao izvor energije. Kada su trenutne potrebe za glukozom u stanicama zadovoljene, višak glukoze skladišti se u jetri i mišićima za kasniju upotrebu. Popune li se i zalihe u jetri i mišićima, a glukoza je još uvek prisutna u krvi, insulin pomaže da se suvišna glukoza uskladišti kao mast.
Hranu s visokom količinom ugljenih hidrata čine žitarice (hrana načinjena od pšenice, ječma, pirinča) pa mahunarke (sočivo, grašak), povrće bogato skrobom (krompir). Voće je bogato voćnim šećerom, pa se također ubraja u hranu bogatu ugljenim hidratima. Med, razni zaslađivači i šećeri koji se dodaju u hranu tokom prerade važan su izvor ugljenih hidrata u hrani.
Prehrambena vlakna predstavljaju neprobavljive ugljene hidrate. Upravo zbog toga, vlakna ne povećavaju nivo glukoze u krvi, iako se ubrajaju u ugljene hidrate.Insulin pomaže kod ulaska glukoze u ćelije u kojima se koristi kao izvor energije, te je stoga ova molekula ključna u procesu zadovoljenja energetskih potreba organizma. Međutim, preterano lučenje insulina kroz duži vremenski period može imati nepovoljno delovanje. Istraživanja pokazuju da duža izloženost povišenom insulinu može uzrokovati povišene trigliceride i "lošeg" holesterola, sniženi nivo "dobrog" holesterola, povišen krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, pojačan apetit, gojaznost i rizik od pojave ili pogoršanja dijabetesa tipa 2.
Budući da spomenuti problemi imaju tendenciju pojavljivanja u kombinaciji, smatra se da zajednički stvaraju sindrom. Ovaj sindrom naziva se metabolički sindrom ili sindrom X, a pretpostavlja se da je broj osoba koje pate od ovoga sindroma veći iz dana u dan. Istraživanje objavljeno prošle godine u američkom časopisu za kliničku ishranu, donosi saznanje o uticaju hrane s visokim glikemijskim indeksom na veću incidenciju koronarne bolesti srca.
Plan ishrane koji podrazumeva nisku ili umerenu vrednost glikemijskog indeksa može imati pozitivan uticaj na prevenciju i terapiju hroničnih bolesti i metaboličkog sindroma. Verovatno ste primetili da se nakon konzumacije slatkiša, ili slične hrane bogate konzumnim šećerom, koja izaziva nagli porast indulina, osećate umorno i letargično, ili drugom rečju loše. Ovaj osećaj javlja se usled preterane produkcije insulina, što uzrokuje sniženje glukoze ispod normalne vrednosti, kao i pojavu hipoglikemije i umora. Ako naša glukoza u krvi neprestano naglo raste i snižava se tokom dana, jasno je da se ne osećamo dobro. Ako uspemo da odaberemo hranu koja održava stalni nivo glukoze u krvi, osećamo se odlično i puni smo energije.
Kliknite OVDE za nastavak teksta!
