Oprez za gurmane: evo kako nastaje upala zglobova

Od jednog do tri procenta stanovništva boluje od gihta, najčešćeg zapaljenskog oboljenja zglobova. Ovo reumatsko oboljenje češće pogađa muškarce, dok su žene izloženije bolesti tek posle menopauze, kada ih manje štite ženski hormoni.

Iako bi, prema jasnoj kliničkoj slici, ovi pacijenti trebalo lako da se prepoznaju, u ordinacijama lekara opšte prakse često ne bude tako. Zbog toga se čak četvrtina obolelih javi reumatologu tek kad bolest pređe u hroničnu.

Još jedna greška dešava se često na nivou primarne zdravstvene zaštite, kako ističe profesor dr Marija Radak Perović, reumatolog i šef kliničkog odeljenja Instituta za reumatologiju:

Kada lekar prepozna akutno zapaljenje zgloba, dešava se da on odmah uključuje terapiju i to u jačoj dozi, što je velika greška i može da dovede do pogoršanja bolesti. Neophodno je najpre, antireumaticima umiriti zapaljenje i bol, sve dok akutno stanje ne prođe, a tek onda započeti odgovarajuću terapiju, i to sa minimalnim dozama.

PROČITAJTE VIŠE: Reumatske bolesti: saznajte sve o oboljenju zglobova i kostiju i kako da ih ublažite

Cilj terapije je smanjiti nivo mokraćne kiseline u krvi, jer je prekomerna količina, i nagomilavanje njenih kristala u zglobovima, uzrok nastanka gihta.

Otkud mokraćna kiselina u zglobovima? Jedan deo mokraćne kiseline stvara se u organizmu, a ostatak se unosi hranom. Ako je u krvi ima previše, zbog genetski uslovljene greške u metabolizmu mokraćne kiseline ili poremećaja u izlučivanju kiseline, dolazi do stvaranja kristala, koji se talože u organizmu, dugo vremena ne dajući nikakve simptome.

Iz depoa, gde su se taložili, kristale odjednom pokrene preteran unos hrane ili alkohola, pa oni odlaze u zglobove, tetivne ovojnice i tamo izazivaju zapaljenje- objašnjava prof. Radak Perović. Do zapaljenja može da dođe i kada se javi nagli pad mokraćne kiseline, a to se obično dešava ako terapija nije pravilno data, odnosno kada je propisana u previsokoj dozi.

Kada se giht ne prepozna, ili nepravilno leči, zapaljenja se javljaju češće, razmaci između napada su kraći, a bolest obuhvata i druge zglobove. Većina pacijenata tek tada poseti reumatologa, koji konačnu dijagozu postavlja na osnovu merenja količine mokraćne kiseline u sinovijalnoj tečnosti, koja obavija zglobove.

Pre nego što mu propiše lek, reumatolog najpre treba da sanira postojeće zapaljenje antireumaticima, hladnim oblogama, i dijetom, napominje dr Radak Perović. Dijetalni režim je u stvari i prva linija lečenja gihta, a to podrazumeva izbegavanje namirnica bogatih mokraćnom kiselinom, crvena mesa i prerađevine, iznutrice, žestoka pića i pivo. Takođe, treba da izbegava ugljene hidrate, koncentrovane šećere i zaslađene napitke.

PROČITAJTE VIŠE: Brokolijem protiv osteoartritisa

Povrće i voće, kao i mleko i mlečni proizvodi se preporučuju, kao i bela mesa, dok od alkohola smeju da popiju čašu crnog vina. Dva litra tečnosti dnevno je takođe neophodno da bi se stimulisalo izbacivanje mokraćne kiseline.

Tek ako dijeta ne da odgovarajući rezultat, a pacijent ima dva akutna zapaljenja tokom jedne godine, prelazi se na lečenje lekovima. Nažalost, od tri grupe lekova koji se koriste za lečenje gihta, našim pacijentima je dostupna samo jedna grupa medikamenata koji smanjuju stvaranje mokraćne kiseline.

Donedavno smo imali i samo jedan lek iz ove grupe, a sada imamo alternativu, za one koji su iz nekog razloga rezistentni na prvi lek ili imaju neželjene efekte, kaže prof. Radak Perović. - Važno je početi lečenje minimalnom dozom, sa postepenim povećanjem, a najviše se može dati 800 miligrama, pod uslovom da pacijent nema bubrežnu slabost.

Cilj terapije je da se nivo mokraćne kiseline smanji na 360 ili manje mikromola po litru, jer je ta vrednost garant da neće biti dalje kristalizacije, i recidiva bolesti.

Tekst: M. Vasiljević

Izvor: Novosti