Svakoga  dana u Srbiji infarkt doživi 47 ljudi, a ne preživi ga 15 osoba i naša zemlja je među vodećim u Evropi po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih oboljenja.

Od 5. 335 osoba koje su tokom prošle godine umrle od akutnog infarka miokarda, čak 30 odsto nije navršilo 65 godina života, istaknuto je 24. septembra 2014. godine na tribini "Kardiovaskularne bolesti- najveći uzrok smrtnosti u Srbiji".

U svetu svake godine od kardiovaskularnih bolesti umre više od 17 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2030. godine od te bolesti umreti u svetu čak 20 miliona ljudi.

Lekar Instituta za javno zdravlja Batut Nataša Mickovski pojasnila je da postoji više od 300 faktora rizika koji se mogu povezati sa kardiovaskularnim bolestima, a najčešće su pušenje, nepravilna ishrana, povišen pritisak, fizička neaktivnost, šećerna bolest, masnoće...

"Gotovo 50 odsto pojava srčanog udara i 80 odsto prevremenih smrtnosti može se sprečiti samo kontrolom tri faktora rizika: pušenjem, ishranom i fizičkom aktivnošću", naglasila je Micković.

Lekari kažu da su prepoznatljivi znaci infarkta srca bol u grudima, zatim stezanje i pečenje iza grudne kosti, koje se širi ka vratu, vilici i rukama, hladno preznojavanje, mučnina, povrćanje...

U takvim situacijama, lekari kažu, da odmah treba pozvati Hitnu pomoć, poslušati savet lekara, sačekati ekipu kod kuće i nikako pacijent ne sme sam da vozi do bolnice.

Tribina "Kardiovaskularne bolesti- najveći uzrok smrtnosti u Srbiji" organizovana je u okviru kampanje "Doživi život" , a u susret Svetskom danu srca koji se obeležava 29. septembra 2014. godine. Kampanja se sprovodi kako bi se šira javnost upoznala sa faktorima rizika kardiovaskularnih bolesti i smanjio broj obolelih.

Izvor: Tanjug