Joga nidra takođe pozitivno utiče na zdravlje, kreativnost, raspoloženje i može podići nivo energije. Samim tim što dovodi do duboke relaksiranosti i mira podstiče procese isceljenja. Vežba se oko pola sata, što je sasvim dovoljno vremena za povezivanje tela i uma. Za početak vežbač treba da legne u ležeći položaj na leđima i udobno se namesti (u šavasanu) i da prati glas instruktora.

Dozvolite da osetite kako sve tenzije napuštaju telo, i kako vas ispunjava osećaj opuštenosti.

1. Povezivanje sa najvećom željom.

Neka vam na umu bude samo ono što najviše želite u životu. Bilo da je to zdravlje, ili prosvetljenje – mislite samo na to. Osetite želju čitavim svojim telom i zamislite ostvarenje svoje želje. To nije prolazna želja za taj dan, već ono čemu vaše biće dugoročno teži (na sanskritu, sankalpa).

2. Razmislite koja bi bila vaša namera za vežbanje tog dana.

Možda je vaša namera da se opustite i odmorite, ili da izazovete neku posebnu emociju jogom nidrom, svakako razmislite koja je vaša namera i osećajte u skladu sa tim. Dozvolite toj energiji da prođe vašim čitavim telom, i umom.

3. Pronađite svoje unutrašnje moći.

Obratite pažnju na svoju unutrašnju snagu. Pronađite mesto iz kog crpite osećanje sigurnosti, i mira. Možete zamisliti neko posebno mesto, osobu, ili se čak prisetite nekog događaja koji u vama izaziva osećaj da ste na sigurnom, i da ste dobro. Ponavljajte ovo bilo kad da vam je potrebno da se umirite, i imate osećaj da ste na sigurnom, pa i tokom samog vežbanja.

4. Skenirajte svoje telo.

Pošaljite svoju svesnost da “prošeta” telom. Redosled kojim se usredsređujemo na delove tela je precizno određen u skladu sa neuronskom mapom fizičkog tela koju su neurolozi nazvali motorni homunkulus ili čovečuljak, a koja se nalazi u sivoj masi velikog mozga. Na njoj su posebno istaknuti lice, šake i prsti ruku i nogu, pa su upravo ti delovi tela i naročito naglašeni u joga nidri. Usredsređivanjem na njih, mi stimulišemo neuronsku mapu mozga i tako umirujemo um i oslobađamo se napetosti.

5. Budite svesni toga kako dišete. 

Osetite kako telo samo diše. Usredsredite se na vazduh koji prirodno struji kroz nozdrve, grlo, rebra i abdomen tokom svakog udaha i izdaha. Ne kontrolišite disanje, samo ga budite svesni.

6. Pozdravite svoja osećanja.

Bez osuđivanja, i nemojte se truditi da bilo šta promenite, jednostavno osvestite u sebi jedno “dobrodošli” svim senzacijama (poput osećaja težine, tenzije, toplote) i emocijama (kao što su tuga, ljutnja, briga), svima koji su prisutni u vašem telu i umu. Takođe, pratite suprotne emocije: ako osećate brigu, prizovite spokoj. Ako osećate napetost, osetite kako se i opuštate. Svako osećanje i njegovu suštu suprotnost doživite i osetite u vašem telu.

7. Budite svedok svojih misli.

Obratite pažnju na sve svoje misli, sećanja, slike koje vam vaš um pokazuje. Nemojte pokušavati ništa da promenite, nemojte ništa osuđivati, već prihvatite sebe i svoje misli takve kakve su, osetite ih, kao i njihovu suprotnu stranu.

8. Doživite radost.

Osetite kako ste dobro, i prihvatite senzacije radosti koje putuju iz srca, stomaka, i izlaze ispunjavajući čitav prostor oko vas. Pri svakom izdahu osetite toplinu radosti, i neka ona sija u celom vašem telu.

9. Posmatrajte sebe.

Budite svesni sebe i svoje prirode. Kada kažete ''Ja sam gladan", "Ja sam ljut", "Ja sam srećan" - identifikujte se. Zatim doživite sebe kao svedoka ili posmatrača koji je svestan svih vaših sećanja. Probajte da razdvojite misli od svesti i budite budni, svesni sebe.

10. Razmislite o putu kojim ste tokom vežbanja koračali.

Na kraju, razmišljajte o tome šta ste sve radili. Potvrdite da ste svesni sebe, da ste u miru, i zamislite kako bi bilo divno kada bi delić tog mira mogli da integrišete u svoj usvakodnevicu, u bilo kom trenutku. Polako se vratite u sebe, napravite malu pauzu kako bi mogli da osetite koliko ste samo zahvalni na ovakvom jednom iskustvu, i nastavite lagano “da se budite”.

Tekst: Milica Gudžulić

Izvor: Lisa