Zdrave dnevne navike

"Konačnog leka za gojaznost nema, za njim tragaju naučnici iz čitavog sveta tražeći farmakološka, bihejvioralna, hirurška, nutritivna ili sportsko-medicinska rešenja. Brojni su pokušaji da se političkim i strateškim odlukama utiče na pandemiju gojaznosti, menjajući brojne socioekonomske faktore čitavog društva. Za sada nijedna procedura nije pokazala stopostotnu efikasnost niti bezbednost, mada je vežbanje zanemareno a može imati izuzetan značaj. Jedno istrazivanje pre dve godine nagoveštava rešenje: ne moramo se učlaniti u fitnes-klub ili vežbati s ličnim trenerom jer je to uglavnom kratkoročno. Čini se da je ključna ideja koja je dogoročno održiva povećanje fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu. Dakle, zgrade bez liftova, hodanje do posla, šetanje psa, restrikcija upotrebe automobila u centru grada, rad u bašti ili radionici, plivanje kad smo na moru. Dolazi vreme kada će nam i nova arhitektonska rešenja u velikim gradovima (slučaj u SAD-u i Finskoj) otežavati da nešto uradimo - to će biti način da potrošimo više kalorija bez nužnog odlaska u teretanu i - da se dugoročno izborimo s gojaznošću," nada se prof. dr Sergej Ostojić.

Dozirano vežbanje

Opšte je poznato da postoje mentalne vežbe koje mogu da poboljšaju rad određenih delova mozga. Međutim, da li i  fizička kativnost utiče na raspoloženje?

"Odavno je poznato da se tokom vežbanja oslobađaju endorfin, hormon zadovoljstva, koji dovodi do osećaj prijatnog umora nakon treninga. Ovakve efekte pokazuju i sportisti i rekreativci, a posebno klinički pacijenti kojima su vežbe dodatna terapija. Programi vežbanja su odavno prihvaćena praksa u neuropsihijatrijskim ustanovama širom sveta i kod ambulantnih bolesnika (posebno u SAD-u i Kanadi), gde se kombinovano aerobno vežbanje i trening snage koriste kod pacijenata s bipolarnim poremećajima, depresijom, šizofrenijom ili anksioznošću. Pored drugih zdravstvenih prednosti, vežbanje popravlja raspoloženje, smanjuje stresa, poboljšava kvalitet sna, povećava interesovanje za seks, smanujuje osećaj zamora, povećava mentalnu oštrinu i koncentraciju. Najbolje efekte daje dozirano i programirano vežbanje," tvrdi dr Ostojić.

VIŠE: Kućni aerobik: vežbajte sa Deniz Ostin (59) i istopite kalorije za 12 minuta jednostavnog treninga (VIDEO)

Posebno je zanimljivo da vežbanje utiče na kognitivne sposobnosti. Skorašnja studija u SAD-u pokazala je da program fizickog vežbanja u trajanju od 12 nedelja umnogome povećava pažnju i uspeh u zadacima kod školske dece uzrasta 7-11 godina. Za koristan učinak  dovoljno je da brzo hodate pola sata barem tri puta nedeljno; ako nemate toliko vremena, podjednako su korisne i tri epizode od po 10 minuta.

Aktivni odmalena

Da bismo postigli i očuvali dobro zdravlje, koje fizičke aktivnosti se preporučuju?

"Poslednje preporuke sugerišu da bi čovek trebalo da učestvuje u barem 150 minuta umereno-intenzivne aerobne fizičke aktivnosti nedeljno (npr. brzo hodanje) ili 75 minuta intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno (npr. sportske igre). Jedna serija aerobnog vežbanja ne bi trebalo da bude kraća od 10 minuta. Dodatni korisni efekti na zdravlje povećavaju se produžavanjem aerobnog vežbanja, posebno ako se vežba 300 minuta nedeljno. Vežbanje mišićnih sposobnosti (vežbe snage i istezanja) dva puta nedeljno pružaju dodatne zdravstvene efekte. I još nešto - kod dece se preporučuje barem sat aerobnog vežbanja svakog dana u nedelji. Ovo je posebno značajno da bi aktivno dete odraslo u aktivnog i zdravog čoveka," ističe Lisin sagovornik.

Tekst: Vesna Stanimirović

Prethodna strana