Da biste oslabili, treba da budete što aktivniji. Osim gojaznosti, i gotovo sve hronične bolesti povezane su s nedovoljnim kretanjem, na prvom mestu dijabetes (tip 2), metabolički sindrom, srčane bolesti, astma, lumbago. Poslednjih godina pokazalo se i da su neka maligna oboljenja (npr. rak debelog creva) češća kod onih koji veći deo dana sede.

O tome ko sme da vežba i koje vežbe može da radi ako ima neku od navedenih bolesti (ili više njih), razgovarali smo s prof. dr. sc. med Sergejem M. Ostojićem, specijalistom medicine sporta iz Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, Stari DIF u Beogradu, predavačem na Fakultetu sprorta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.

Gojaznost je bolest

"Mada se često smatra samo estetskim problemom ili metaboličkim poremećajem, gojaznost je autentično oboljenje, evidentirano u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti. S druge strane, gojazne osobe imaju povećan rizik da obole od brojnih drugih bolesti, pre svega, insulin-nezavisnog dijabetesa, koronarne bolesti, moždanog udara, pojedinih malignih oboljenja. Da bi neko oslabio, pored ostalih zdravstvenih mera, mora da se bavi fizičkim vežbanjem, ali ono mora da bude individualno dozirano i programirano. Fizičko vežbanje može da se primeni kod gotovo svih gojaznih pacijenata (osim ekstremno gojaznih), a posebno je važno da najpre budu pregledani i testirani, da bi se utvrdili zdravstveni rizici i ustanovio nivo fizičke forme, radi izrade programa vežbanja," objašnjava dr Ostojić.

VIŠE: Autogeni trening: savremena tehnika za popravljanje raspoloženja

Preporučuju se aktivnosti koje angažuju velike mišićne grupe (tzv. aerobne aktivnosti) kao što su hodanje, brzo hodanje, vožnja bicikla, hodanje na steperu ili prilagođeni aerobik programi, posebno u vodi poput plivanja ili akvarobika.

" Treba započeti vežbanje niskim intenzitetom, sa 40-60 odsto maksimuma srčane frekvencije  prvih nekoliko nedelja, da bi se zatim on povećao na 50-75 odsto  maksimuma, što omogućava i brže postizanje rezultata. Obično se preporučuje da se vežba oko 150 minuta nedeljno (npr. tri dana po 50 minuta) da bi se nakon prvog meseca povećalo na 200-300 minuta (npr. pet dana po 50 minuta). Osim toga, gojazna osoba postiže dobre efekte i od vežbi sa opterećenjem (npr. podizanje lakih tegova, rastezanje elastičnih traka), koje treba da upražnjava 2-3 puta nedeljno, kao i od vežbi fleksibilnosti (npr. istezanje, joga, pilates), koje ne smanjuju masno tkivo, ali pomažu u očuvanju mišića, kontroli masnoće u krvi i prevenciji povreda i bolova npr. u donjem delu leđa, koji je čest kod gojaznih osoba," objašnjava naš sagovornik.

VIŠE: 7 razloga zašto je joga pravi poklon za stare dane

Ukoliko pacijent boluje od još neke pridružene bolesti, potrebne su određene korekcije režima vežbanja. Na primer, onima koji boluju od osteoporoze, posebno se preporučuju vežbe s lakšim tegovima (1-2 kg). Treba izabrati 3-4 vežbe (npr. ustajanje sa stolice, iskorak s tegovima, podizanje na prste), izvoditi svaku 8-10  puta i svaku seriju ponoviti jednom ili dvaput, a idealno je tri puta nedeljno.

Na sledećoj strani pročitajte koje fizičke aktivnosti se preporučuju...

Nastavak članka