- Klima može izazvati iritacije zbog suvog vazduha.
- Prljavi filteri mogu širiti prašinu, polen i alergene i pogoršati tegobe.
- Stručnjaci savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature bude do 6–8 stepeni.
U jeku leta i visokih temperatura, stručnjaci preporučuju da se najtopliji deo dana provodite u zatvorenom prostoru. Međutim, ni boravak u kući ili kancelariji nije uvek prijatan bez rashlađivanja, pa mnogi leto više ne mogu da zamisle bez klima-uređaja.
Ipak, gotovo svako poznaje nekoga ko tvrdi da mu klima ne prija. Kod nekih se već posle desetak minuta u rashlađenoj prostoriji javljaju glavobolja, grebanje u grlu, ukočen vrat ili osećaj prehlade.
Zbog toga se često postavlja pitanje – da li klima zaista može da nas razboli ili je reč o još jednom rasprostranjenom mitu?
Možemo li se zaista razboleti od klime?
Prema mišljenju stručnjaka, odgovor nije potpuno jednostavan.
Dr Vilijam Čekli, pulmolog, specijalista intenzivne medicine i profesor na Johns Hopkins School of Medicine, izjavio je za magazin Time da su istraživanja pokazala kako dugotrajan boravak u klimatizovanim prostorijama može biti povezan sa češćim respiratornim tegobama.
Najčešći simptomi koje ljudi prijavljuju su:
- grebanje u grlu
- suve oči
- suve usne
- isušena koža
Glavni razlog nije hladan vazduh, već niska vlažnost u prostoriji. Klima isušuje vazduh, pa se vremenom isušuju i sluzokoža nosa i grla, kao i koža. Kada prirodna zaštitna barijera oslabi, organizam postaje osetljiviji na iritacije.
Zbog toga mnogi imaju utisak da su se "prehladili od klime", iako je zapravo reč o reakciji organizma na suv vazduh.
Važno je naglasiti da klima sama po sebi ne izaziva virusne infekcije, poput prehlade, gripa ili upale grla. Za njih su odgovorni virusi, a ne rashlađen vazduh.
Prljavi filteri predstavljaju najveći problem
Mnogo veći rizik od same temperature predstavljaju neodržavani filteri klima-uređaja.
Ako se ne čiste redovno, u njima se mogu nakupljati:
- prašina
- polen
- buđ
- alergeni
Kada klima radi, sve te čestice ponovo dospevaju u vazduh i mogu izazvati ili pogoršati:
- kijanje
- zapušen nos
- kašalj
- iritaciju očiju
- otežano disanje
Posebno su osetljive osobe koje imaju alergije ili astmu, zbog čega je redovno servisiranje klima-uređaja važno ne samo za njegov rad, već i za očuvanje zdravlja.
Nagla promena temperature može izazvati tegobe
Problem nije samo hladan vazduh, već i velika razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature.
Ako sa spoljašnjih 35–37 stepeni uđemo u prostor rashlađen na 18 ili 19 stepeni, organizam mora veoma brzo da se prilagodi.
Kod pojedinih ljudi to može izazvati:
- glavobolju
- vrtoglavicu
- umor
- napetost mišića
Još veći stres za organizam može biti izlazak iz veoma hladne prostorije na letnju vrućinu, što je naročito rizično za decu i starije osobe.
Kako pravilno koristiti klimu leti?
Stručnjaci savetuju da klima nikada ne bude podešena na prenisku temperaturu.
Preporučuje se da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature bude najviše 6 do 8 stepeni. Tako se organizam lakše prilagođava i smanjuje rizik od temperaturnog šoka.
To znači da, ako je napolju 35 stepeni, klima ne bi trebalo da bude podešena ispod 27 stepeni.
Zaključak
Klima-uređaj ne izaziva prehladu niti virusne infekcije, ali može doprineti neprijatnim simptomima ako je vazduh previše suv, filteri prljavi ili je temperaturna razlika prevelika.
Uz redovno održavanje uređaja, umereno hlađenje i izbegavanje naglih temperaturnih promena, klima ostaje jedan od najboljih saveznika tokom letnjih vrućina.
BONUS VIDEO: