Nadutost nije samo estetski problem - Evo šta sve može biti uzrok problema

Nadutost je jedan od najčešćih simptoma, koji je obično prisutan kod pacijenata sa različitim poremećajima digestivnog trakta, ali se može javiti i kod potpuno zdravih osoba. Može biti uzrokovana različitim faktorima, od poremećaja crevne mikrobiote do poremećaja u motilitetu digestivnog trakta (gastrointestinalna pokretljivosti) ili preosetljivosti na određene sastojke hrane (kao što su gluten i laktuloza). Nadutost se može javiti kao izolovani simptom, ali je često praćen i brojnim drugim gastrointestinalnim tegobama, kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, osećaj rane sitosti, kao i promene u pražnjenju creva (dijareja ili zatvor).

Dijeta bogata ugljenim hidratima može pogoršati tegobe kao i konzumiranje masne hrane, alkoholnih pića, gaziranih napitaka, ali i neredovna ishrana. Takođe nadutost nastaje i usled smanjene fizičke aktivnosti i sedentarnog stila života, koji utiču na smanjenu pokretljivost creva, što doprinosi zadržavanju gasova i povećanju nadutosti.

Nadutost se može različito manifestovati u zavisnosti od osnovnog uzroka i prisustva drugih gastrointestinalnih poremećaja.

1. Osećaj punoće i nadutosti

Pacijenti opisuju osećaj pritiska ili napetosti u stomaku, koji može biti stalno prisutan ili se javlja nakon obroka. Često je izraženiji uveče, što može biti povezano sa dnevnim unosom hrane i smanjenom pokretljivošću creva tokom noći.

2. Povećanje obima struka

Kod nekih pacijenata nadutost nije samo subjektivni osećaj već postoji i primetno povećanje obima struka, što često predstavlja i estetski problem.

3. Prekomerno stvaranje i ispuštanje gasova

Zbog razlaganja nesvarenih ugljenih hidrata u debelom crevu, dolazi do povećane produkcije gasova što može izazvati i psihičku nelagodnost. 

4. Bol i grčevi u stomaku

Bol se najčešće javlja zbog rastezanja crevnog zida usled skupljanja gasova.

5. Promene u pražnjenju creva

Mogu se javiti: zatvor, dijareja ili smenjivanje zatvora i dijareje.

6. Rana sitost i mučnina

Osećaj sitosti čak i nakon male količine hrane. Uz to, može se javiti mučnina, posebno nakon obroka bogatih mastima ili ugljenim hidratima. 

Ishrana

Korigovanje ishrane jedan je od prvih koraka u terapiji nadutosti.

Namirnice koje sadrže ugljene hidrate najčešće dovode do nadutosti, jer oni podležu fermentaciji u prisustvu bakterija, što za posledicu ima stvaranje gasova, nadutosti i bola. Eliminaciona dijeta koja podrazumeva smanjeni unos ovih namirnica, takozvana “low FODMAPs” dijeta, se pokazala efikasnom u smanjenju tegoba kod većine pacijenata.

Cilj je da se eliminišu namirnice koje se teško vare u tankom crevu zbog čega ih bakterije razgrađuju nakon prolaska u debelo crevo, a to dovodi do pojačanog stvaranje gasova.

Praktični primeri namirnica koje treba izbegavati i zamene:

1. Izbegavati mlečne proizvode bogate laktozom: mleko, sladoled, krem sirevi

Zamene: mleko i jogurt sa niskim sadržajem laktoze, biljna mleka (bademovo, sojino).

2. Izbegavati: crni i beli luk, karfiol, brokoli

Zamene: spanać, zelena salata, tikvice, paradajz. 

3. Izbegavati voće sa visokim sadržajem fruktoze: jabuke, kruške, lubenice

Zamene: borovnice, jagode, kivi, pomorandže.

4. Izbegavati žitarice i mahunarke: pasulj, leblebije, pšenica

Zamene: pirinač, proso, krompir.

Cilj je da se prepoznaju specifine namirnice koje izazivaju tegobe i da se prilagodi ishrana.

Značaj probiotskih kultura u terapiji nadutosti

Sve više se istražuju mehanizmi pomoću kojih modifikacija crevne flore može pomoći u ublažavanju simptoma nadutosti. Preporučuju se probiotske kulture, posebno soj Lactiplantibacillus plantarum kao jedan od najbolje ispitivanih u terapiji nadutosti. Klinička istraživanja su pokazala da se simptomi poput nadutosti, bola i nelagodnosti mogu smanjiti već nakon nekoliko nedelja redovne primene probiotskog soja Lactiplantibacillus plantarum.

Deluje direktno na uzrok nastanka gasova i može dugoročno da pomogne u rešavanju tegoba u poboljšavanju kvaliteta života.

Terapijske preporuke

Kombinacija ishrane sa niskim unosom ugljenih hidrata, upotreba probiotika i modifikacija životnog stila pokazuje najbolje rezultate u terapiji nadutosti. Pored toga, važno je izbegavanje gaziranih pića, žvakaćih guma i prejedanja. Terapijski protokoli treba da budu prilagođeni potrebama svakog pacijenta. 

Praktične preporuke

1. Preporučuju se manji obroci tokom dana.
2. Adekvatan unos tečnosti, posebno vode, pomaže u regulaciji varenja.
3. Redovno vežbanje i šetnje, doprinose uspostavljanju odgovarajuće pokretljivost creva i smanjenju nadutosti. 

Smernice i preporuke gastroenteroloških udruženja

Međunarodna gastroenterološka udruženja, kao sto su Rimska fondacija (Rome Foundation) i Američko gastroenterološko udruženje (AGA), dala su sledeće smernice za lečenje nadutosti kod funkcionalnih poremećaja digestivnog trakta:

1. Prvi korak - Modifikacija ishrane:

FODMAP dijeta;

2. Vođenje dnevnika ishrane kako bi se identifikovali okidači za pojavu tegoba;

Drugi korak - Probiotici:

3. Preporuka primene specifičnih sojeva sa dokazanim efektom, poput Lactiplantibacillus plantarum

Treći korak - Farmakološka terapija koju prepisuje gastroenterolog

Zaključak

Nadutost predstavlja značajan problem koji se javlja kod različitih poremećaja gastrointestinalnog trakta. Razumevanje uzroka tegoba, kao i pravilno usmeravanje terapijskih intervencija, ključno je za poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Promene u ishrani, pokazale su visoku efikasnost u smanjenju simptoma nadutosti. Uvođenje probiotika, naročito onih koji u sebi sadrže Lactiplantibacillus plantarum, predstavlja značajan pomak u ublažavanju nadutosti. 

Na našem tržištu ova probiotska kultura se može naći u preparatu Flobian®.

*Ducrotté P et Al.: Lactobacillus plantarum 299v (DSM 9843) improves symptoms of irritable bowel syndrome. World J Gastroenterol. 2012 Aug 14

Tekst: Promo