SVAKE VEČERI ME MUČE CRNE MISLI: Psiholog otkriva za L&S kako da se izborite sa brigama

"Svaki dan mi je ispunjen brojnim obavezama, kako na poslu tako i kod kuće, pa veče dočekam umorna i stvarno jedva čekam da se odmorim i zaspim", priča Nataša koja radi u banci i svakog dana se susreće sa brojnim klijentima. "Posao mi je veoma dinamičan i odgovoran, greške mogu da budu vrlo opasne. Šef mi je izuzetno strog, kolege nisu baš spremne da pomognu. Tokom večeri vraćaju mi se misli na događaje od tog dana i kad treba da zaspim, muku mučim da ih zaboravim."

"Veoma su intenzivne, jer su povezane sa emocijama kao što su strah, bes, očaj ili osećanje krivice. Kad ne bi bile tako zasićene emocijama, one bi brzo prošle i ne bismo obraćali toliko pažnju na njih. Međutim, upravo te emocije koje nas preplave daju im snagu i upornost. Dodatno, osoba im pridaje pažnju i detaljno ih analizira. Tako može da upadne u situaciju `analiza-paraliza` - kada nas preterano razmišljanje sprečava da preduzmemo neku konstruktivnu akciju."

Otkuda dolaze crne misli? Da li je sklonost ka njima na neki način nasledna? Da li to "povučemo" iz porodice?

"Različiti ljudi različito reaguju, ali se negativne misli primarno javljaju zbog vaspitanja unutar porodice. Sklonost se, dakle, ne prenosi genetski ali se prenosi po modelu. Kao deca učimo ne ono što nam roditelji kažu već ono što oni rade, pa ako se oni ponašaju na sličan način, to se može ponoviti i kod deteta", objašnjava Ana.

Roditelji, naravno, imaju najbolje namere - da svoje dete vaspitaju u skladu sa najboljim merilima - ali treba znati da dete nema analitički um već prima sve što mu se šalje. Kako podseća naša sagovornicima, po nekim istraživanjima, roditelji daju samo jednu pohvalu na 8 kritika. Sve njih dete upija.

Kako roditelj može da pomogne?

"Ako je svestan svog problema, roditelj mora da to iskanališe a najbolje je da radi na sebi kako bi to postigao", kaže Ana Janković. "Ako ne može da to kod sebe reši, bilo bi dobro da bar svesno utiče na svoje ponašanje prema detetu i uravnoteži odnos prema njemu, posebno tako što će prema njemu imati realan i ne preterano kritički odnos."

Kako da pomognemo sebi?

"Okidač ovih misli uveče je neka negativna situacija u toku dana koja aktivira to staro stanje - bilo da je u pitanju bes, očaj ili krivica. Prvo što treba da uradimo ako se nađemo u toj situaciji jeste da razmislimo - "u redu, hajde da vidim - koje su to misli? Šta ja to mislim? Šta ja to govorim sebi, kakva su mi osećanja?

A šta mi to govore drugi pa ja verujem da je to tako? Da li više verujem drugima nego sebi? Ovakva situacija jeste jedan od poziva da osoba veruje sebi - da se osveste te misli, kao i osećanja koje ih prate i da osoba postane svesna svega toga i - jednostavno - pusti.

Emocije su prolazne, one nisu statične kao ni misli. Savet je da ustanete i angažujete se na nečemu što volite da radite. Ako je noć, onda bi to mogla biti prijatna meditacija ili da se, jednostavno, malo prisetite - ko to mene voli, koga ja volim - i da ovakvim pitanjima sebi usmerite misli u drugom pravcu, ka sreći umesto ka `svojoj tužnoj sudbini`.

Ako se dogodi da posle upornih crnih misli zaspite, a onda se rano probudite i ona nastave da vas muče, ovo rano budjenje ukazuje na pojavu depresivnosti kad se ipak treba javiti lekaru. Naime, poremećaj sna je bitan pad kvaliteta života i uvlači osobu u veću problematiku, u frustriranost kao spiralni krug koji vuče na dole.

Dobro je primeniti isti recept kao da je noć - da se misli skrenu. Treba pustiti da misli i emocije samo prođu umesto što se njima uporno bavimo... Takođe, upitajte se: "da li ja, u OVOM trenutku, realno, imam problem".

Od psihosomatskih tegoba, karakteristične mogu biti ubrzan rad srca, pad volje, uznemirenost... inače propratne pojave koje idu uz zabrinutost.

Da li se osobama koje su im sklone negativne misli javljaju čitavog života?

"Sve to zavisi od životnih okolnosti - mogu da se pojave i nestanu, ali kad jednom naučimo kako da izađemo iz ovog stanja zarobljenosti u datom mentalnom stanju, uvek će nam sledeći put biti lakše da to iskustvo primenimo. Jednostavno, tada imamo taj alat koji nam donosi rast samouzdanja i osećanje da možemo uspešno to da prevladamo."

Negativne misli muče i one koji su zaista u nekom teškom zdravstvenom stanju i čije su brige osnovane. Kod njih, dakle, nije reč o nekom dnevnom sukobu ili neopravdanoj kritici koja ih muči, već o istinskim problemima sa neizvesnim progozama. Kakav savet se njima može dati?

Preporuka je da se okrenu duhovnosti kako bi stekli mir i spokoj i smanjili tenziju, a svako može da nađe pravac i filozofiju koja će mu biti bliska, bilo da je to pravoslavlje, budizam ili nešto treće. I oni, u osnovi, treba da preusmeravaju svoje misli. Dešava se da baš one postaju sve svesnije i duhovno se sve više bude kako se pretnja po njihov život povećava. Tada jača strah, ali i kapaciteti čoveka, pa se smisao nalazi u rešavanju konkretnih problema i zrelom prihvatanju realne situacije", kaže Ana Janković.

Izvor: Lepa&Srećna / J. G.