RAZLIKE IZMEĐU ANKSIOZNOSTI I NAPADA PANIKE: otkrijte šta vas muči i kako da rešite problem

Može da se desi da vam nešto što pročitate izazove osećaj anksioznosti, ali taj isti osećaj može da se javi i iznenada, bez očiglednog okidača.

"Panični napadi su klinički termin, dok anskioznost nije", kaže Alis Bojs, autorka knjige The healthy mind toolkit. "Napad anksioznosti ima različito značenje kod različitih ljudi".

Profesorka psihijatrije Kristina Bojs kaže da se izraz napad anksioznosti odnosi na specifično iskustvo, za koje je okidač različit od osobe do osobe.

"Kada neko kaže da ima napad anksizonosti, to je više kolokvijalni termin, ali se obično odnosi na to da su anksiozni zbog nečega što se dešava, bilo da je to škola, posao ili veza", objašnjava Boase.

"Dakle, reč je o okidaču koji može da se identifikuje. A kada su ljudi veoma anksiozni ili zabrinuti, mogu da osete fizičke simptome, poput ubrzanog rada srca ili osećaja stezanja u grudima".
Dok je anksioznost nešto što najčešće osećate dok iščekujete nešto ili kao reakciju na nešto, Bojs ističe da se panični napadi često javljaju bez očiglednog razloga.

"Panični napadi su neočekivan intenzivan osećaj straha ili nelagode, koji se javljaju uz neke prilično zastrašujuće simptome - srce ubrzano radi, vrti vam se u glavi, obliva vas znoj ili iznenada ne možete lepo da dišete. Simptomi se drastično pojačaju u roku od samo nekoliko minuta i obično ne traju dugo".

Bojsova dodaje da neki ljudi pate od noćnih napada panike, pri čemu se bude iz dubokog sna osećajući paniku bez ikakvog razloga. Iako ovi napadi mogu da prođu brže nego osećaj anksioznosti telu je potrebno neko vreme da oslobodi hemikalije i adrenalin koji se nakupio tokom paničnog napada.

"Moguće je da se nakon toga kratko osećate kao da niste baš svoji", ističe Bojs.

Da biste sigurnije znali da li je reč o napadu panike, stručnjaci kažu da ovakve napade karakterišu najmanje četiri od sledećih nekoliko simptoma: ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, kratak dah, osećaj gušenja, bol ili nelagoda u grudima, mučnina ili osećaj nelagode u stomaku, vrtoglavica, derealizacija (osećaj kao da se to ne dešava stvarno), depresonalizacija (kao da to niste vi), strah od gubitka kontrole, strahod smrti, osećaj utrnulosti pojedinih delova tela.

Bojsova kaže da većina ljudi u nekom trenutku u životu doživi napad panike, ali samo dva do tri odsto populacije razvije panični poremećaj.

"Panični poremećaj je praktično strah od straha. Ljudi koji pate od ovog poremećaja se plaše fizičkog osećanja panike. Plaše se da nešto nije u redu sa njima, da umiru, da lude. Zapravo, brinu ih posledice paničnog napada".

Bojsova dodaje se panični poremećaj razvija kada ljudi u strahu očekuju da se dogodi napad panike, i zbog toga izbegavaju mesta, situacije ili radnje u kojima su ranije doživeli napad panike. A to izbegavanje ih čini još anksioznijim...

Kako se izboriti sa napadima panike i anksioznosti

Bojs kaže da su mehanizmi lečenja manje-više isti kod napada panike i anksioznosti.

Kognitivno-bihejvioralna terapija sa stručnjakom za mentalno zdravlje je efikasna u lečenju ovih stanja. Poenta je u tome da se identifikuju problemi, situacije, radnje koje je osoba izbegavala zbog anksioznosti i da se radi na tome da se anksioznost vremenom smanji.

Stručnjaci dodaju da svakako mogu da pomognu i tehnike sporog, dubokog disanja, ali je važno da se to vežba pre napada, da biste znali kako da postupite kada vas panika ili anksioznost obuzmu.

Bilo da imate problema sa napadima panike ili anksioznosti, stručnjaci ističu da su ti problemi rešivi, odnosno da odgovarajuća terapija može da vam pomogne da se oslobodite toga.

Izvor: Stil / Mondo