- Sveta Petka Paraskeva praznuje se 27. oktobra i važi za jednu od najpoštovanijih svetiteljki među pravoslavcima na Balkanu.
- Predanje kaže da je živela u molitvi i postu, a njene mošti danas se čuvaju u Jašiju.
- U narodnim pričama san o ženi u crnom plaštu tumači se kao opomena ili uteha, dok se na njen dan poštuju brojni običaji.
Pravoslavna crkva i njeni vernici u utorak 27. oktobra proslavljaju praznik Svete Petke Paraskeve. Ova svetiteljka jedna je od najpoštovanijih hrišćanskih svetiteljki, naročito među pravoslavnim vernicima na Balkanu. Njeno ime mnogi izgovaraju s posebnom bliskošću, a njen praznik u brojnim domovima prati molitva, odlazak u crkvu i poštovanje narodnih običaja.
Ali ko je zapravo bila žena čije se ime prenosi s generacije na generaciju? Iza poštovanja koje danas uživa krije se priča o skromnosti, veri i životu posvećenom pomaganju drugima.
Prema hrišćanskom predanju, Sveta Petka rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, krajem 10. ili početkom 11. veka, u pobožnoj porodici. Još od mladosti osećala je snažnu privrženost veri, a nakon smrti roditelja odlučila je da se odrekne svetovnog života i imovinu podeli siromašnima. Otišla je u Jerusalim, a potom se povukla u Jordansku pustinju, gde je godinama živela u molitvi i postu.
Predanje kaže da joj se u poznim godinama javio anđeo i poručio joj da se vrati u rodni kraj. Poslušala je taj poziv i poslednje godine života provela u Epivatu. Nakon njene smrti, vernici su počeli da dolaze na njen grob, verujući u njenu čudotvornu moć.
Njene mošti tokom vekova prenošene su iz jednog grada u drugi, a danas se čuvaju u rumunskom gradu Jašiju, u crkvi Sveta tri jerarha.
Zašto se neki ljudi plaše Svete Petke?
U srpskom narodu Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom tražeći zdravlje, utehu i snagu u teškim trenucima, a mnogi njen praznik slave kao krsnu slavu. Njeno ime vezuje se i za brojne crkve, kapele i izvore, među kojima je posebno poznata kapela Svete Petke na Kalemegdanu u Beogradu.
Iako se Sveta Petka u pravoslavlju poštuje kao svetiteljka kojoj se vernici mole za pomoć i zaštitu, u narodnoj tradiciji postoje i priče koje njen lik povezuju sa opomenama i neobičnim događajima. Prema narodnim verovanjima, svetiteljka može da se pojavi u snu čoveku koji prolazi kroz težak period ili zanemaruje duhovni život. U nekim pričama opisuje se kao žena u tamnoj odeći ili crnom plaštu, čiji se dolazak tumači kao upozorenje da čovek treba da zastane, razmisli o svojim postupcima i promeni ono što nije dobro.
Ipak, u hrišćanskoj tradiciji ona je simbol smirenosti, požrtvovanja i milosrđa, dok strah koji se pojavljuje u pojedinim pričama pre svega pripada narodnom tumačenju neobičnih snova i iskustava.
U galeriji pročitajte najlepše čestitke za slavu Sveta Petka!
Šta znači kada vam u san dođe žena u crnom plaštu?
U narodnim pričama o Svetoj Petki posebno se izdvaja motiv žene u tamnoj odeći koja se pojavljuje u snu. Neki veruju da takva pojava može da bude opomena, dok je drugi tumače kao simbol zaštite i utehe u teškim trenucima.
Koji se običaji vezuju za Svetu Petku?
Praznik Svete Petke prati niz običaja koji se u mnogim porodicama prenose s generacije na generaciju. Prema narodnom običaju, na Svetu Petku žene ne bi trebalo da šiju, predu, tkaju niti obavljaju teške fizičke poslove. U nekim krajevima izbegava se i pranje veša. Ovaj običaj tradicionalno se tumači kao izraz poštovanja prema svetiteljki, ali i kao prilika da se dan provede u miru i molitvi.
Mnogi vernici na praznik odlaze na liturgiju, pale sveće i mole se za zdravlje svojih najbližih, porodični mir i snagu u teškim trenucima. Sveta Petka posebno je poštovana među ženama, majkama i onima koji traže utehu u bolesti ili nevolji.
U Srbiji postoje izvori i svetilišta povezana sa imenom ove svetiteljke, gde vernici dolaze da se pomole i uzmu vodu sa izvora, koju u smatraju blagoslovenom ili čak lekovitom.
BONUS VIDEO