- Slavsku sveću po običaju pali domaćin, na dan slave, najčešće ujutru ili pre rezanja kolača, uz molitvu i poštovanje.
- Sveća ne mora da bude najveća, ali treba da bude od prirodnog pčelinjeg voska; veličina zavisi od mogućnosti i praktičnih razloga.
Najvažniji simboli pravoslavne slave su slavski kolač, žito i slavska sveća. Iako je u pitanju tradicija koja se čuva vekovima, mnogima su neki detalji još uvek nepoznanica ili su u dilemi kako treba ispravno postupati sa ovim simbolima. Na samom početku "sezone" slava u Srbiji, pravo je vreme da se podsetimo svih pravila koja se tiču slavske sveće - zašto se uopšte pali, ko treba da uradi, kada i kako, kao i šta radi sa ostatkom slavske sveće kada slava prođe.
Ko treba da upali slavsku sveću?
Prema uobičajenom srpskom pravoslavnom običaju, slavsku sveću pali domaćin, odnosno osoba koja predvodi obeležavanje slave u domu. U mnogim porodicama to je domaćin kuće. Paljenje sveće vrši se sa dubokim poštovanjem i molitvom. Najčešće se čita Oče naš, Bogorodice Djevo i molitva Svetom Duhu.
Pre paljenja domaćin se prekrsti i pomoli Bogu, a u nekim sredinama sveća i celiva pre nego što se upali, a ovi običaji se razlikuju od kuće do kuće, u zavisnosti od toga iz kojeg kraja potiče domaćin.
Kada se pali slavska sveća?
Slavska sveća pali se na dan krsne slave, najčešće ujutru ili neposredno pre rezanja slavskog kolača, u zavisnosti od porodičnog običaja i dogovora sa sveštenikom. U porodicama u kojima sveštenik dolazi u dom da osvešta slavski kolač i žito, paljenje sveće obično je povezano s tim obredom. Ako domaćini sami obavljaju pripremu slavske trpeze, sveću mogu zapaliti pre početka slavskog obreda, sa dolaskom prvog gosta...
Gde se kupuje slavska sveća i kakva treba da bude?
Slavska sveća najčešće se kupuje u crkvenim ili manastirskim prodavnicama. Tradicionalno se za slavu bira velika sveća od prirodnog pčelinjeg voska, često dugačka oko 60 centimetara. Sveća se postavlja u stabilan svećnjak, a domaćini je mogu ukrasiti prema svom ukusu ili porodičnoj tradiciji.
Važno je znati i da za slavu nije pravilo da sveća mora da bude ogromna. Najvažnije je da bude napravljena od prirodnog pčelinjeg voska, jer vosak simbolizuje čistotu i prinos najčistijeg truda. Ipak, u srpskoj tradiciji se uzima najveća kako bi mogla da gori tokom celog dana. Suštinski, njena veličina zapravo zavisi od vaših mogućnosti i praktičnih razloga.
Do kada slavska sveća treba da gori?
U mnogim porodicama običaj je da slavska sveća gori tokom većeg dela slavskog dana, često od jutarnjeg čitanja molitve ili paljenja sveće, pa sve dok poslednji gost ne ode.
Ako domaćini moraju da izađu ili ne mogu da nadgledaju plamen, sveću treba bezbedno ugasiti. Pravoslavni običaj nalaže da slasvka sveća ne treba da ostane sama u prostoriji, pa ako ne očekujete više gostiju, a napolju je već veče, slobodno možete da ugasite plamen.
Kako se gasi slavska sveća?
U pojedinim srpskim porodicama sačuvan je običaj da se slavska sveća na kraju dana gasi vinom kojim se prelivao slavski kolač tokom rezanja. Domaćin se prekrsti, uzme malu količinu vina i pažljivo je izlije na fitilj kako bi se plamen ugasio. Važno je naglasiti da ovo nije jedini način gašenja koji se praktikuje u svim domovima. Sveća se može ugasiti i bezbednim gašenjem plamena odgovarajućim priborom.
Šta se radi sa slavskom svećom posle slave?
Prema raširenom narodnom običaju, slavska sveća se ne baca nakon jednog korišćenja. Kada se ugasi, ostavlja se u svećnjaku i čuva na urednom, prikladnom mestu, često ispred slavske ikone, do naredne slave. U nekim porodicama pali se i prilikom porodičnih molitvi ili drugih važnih verskih prilika.
Ako je ostalo dosta sveće, porodica može da je sačuva i ponovo koristi, vodeći računa da je fitilj u dobrom stanju i da se sveća može bezbedno postaviti. Takođe, korišćene sveće s emogu odneti u crkve koje proizvode svoje sveće ili sakupljaju vosak koji se koristi za pravljenje novih sveća. Ako niste sigurni šta treba da radite, najbolje je da se posavetujete sa svojim sveštenikom.
BONUS VIDEO