Krila je grudi pretvarajući se da je muškarac da bi se borila za Srbiju, a u narednim godinama iste te grudi okitila ordenima Legije časti, Karađorđevom zvezdom s mačevima i Ratnim krstom sa zlatnom palminom granom, kao jedina žena nosilac francuskog odlikovanja. Milunka Savić je srpska heroina Velikog rata i najodlikovanija žena u istoriji ratovanja.

Kada je 1912. počeo Prvi balkanski rat, 23-godišnja Milunka Savić je odsekla kosu, na glavu stavila šajkaču, obukla čakšire i seljački koporan i krenula u Beograd. U dobrovoljce se upisala kao Milun i već na Bregalnici dobila prvu medalju za hrabrost.

A kada su joj posle prvog ranjavanja otkopčali koporan i videli da je žensko, povratka više nije bilo. Do kraja rata srpska Jovanka Orleanka, kako su je prozvali, dokazala je da može da se bori rame uz rame s muškarcima. Za njene bezbrojne podvige kažu da su se graničili s neverovatnim. Umela je da oseti najpogodniji trenutak za napad, da precizno baci bombu u neprijateljski rov. Na Solunskom frontu u jednom prepadu zarobila je 43, a u drugom 60 bugarskih vojnika. Po okončanju rata, Milunka je u Sarajevu sa činom narednika srpske vojske dobila i prvu vojnu službu.

Te godine donele su joj ljubav s bankarskim činovnikom Veljkom Gligorevićem, za koga se i udala i rodila mu devojčicu. Pored nje je odgajila i tri usvojenice i iškolovala još 32 dece. Milunkin suprug Veljko je dobio posao u Beogradu, ubrzo zapostavio porodicu i rano umro.

Milunka se zaposlila kao spremačica u Ministarstvu inostranih dela, a kasnije kao čistačica u Hipotekarnoj banci gde je provela najveći deo radnog veka. Umrla je oktobra 1973. godine i do 2013. bila počivala u porodičnom grobu na Novom groblju. Nakon 40 godina, njeni posmrtni ostaci preneti su u Aleju velikana, gde im je oduvek i bilo mesto.

Tekst: Lepa&Srećna