NOVA GODINA: kako se u Beogradu slavilo pre više od 150 godina

Bez velike pompe i izuzetnog oduševljenja, jelki, lampiona i svetiljki doček Nove godine u Beogradu je, kako tvrde hroničari tog vremena, izgledao ovako: na raskršćima glavnih ulica gorele su mašine sa katranom na veliku radost naroda.

Beogradske kafedžije, vešti reklameri, činili su sve da ludu noć učine izuzetnijom od drugih. „Prase i ćurka na lutriji. Krofna sa ‘Napoleonom’. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesme bez kritike“.

Kratko i jasno!

Novine su i onda, kao i sada, svodile račune novogodišnje noći.

"Nova 1850. godina stigla je u Beograd zavejana snegom“, pisao je list Videlo. - Poslednje predvečeri stare godine gradska banda svirala je po celoj varoši. Deset svirača dobro uvijenih u gunjeve, cupkalo je i sviralo gde god je bio razgrnut sneg. Krenuli su kao što i pristoji od Gospodske ulice pa potom na Varoš-kapiju i preko Zereka, gde gazde drže svoje radnje, do pijace pred opštinskom kućom. Već se spustio mrak kad su muzikanti završili svoj prvi pohod".

Tamo gde nisu dospeli zvanični gradski muzikanti, ovaj posao su obavljale njihove kolege iz Ciganske male. Ćemane, zurle i goč odjekivali su po sokacima.

A kad bi grad sasvim utonuo u mrak, nestalo je sa ulica i svirke i sveta - ostali su samo varoški pozornici, panduri i turski stražari.

Novu godinu su ljudi dočekivali po kućama, a narod se radovao novom danu, kada se po tadašnjim običajima lomila vasilica, umešena od proje i paprene masti.

Ako se negde i čula pesma i svirka, bilo je to u otmenijim i bogatijim kućama. Najviše u porodicama koje su se naselile "iz preka". To je rađeno naročito zarad njihovih frajli i udavača. Devojke su svirale u gitar, a mladići flautu. Ako je domaćin bio iz preka i imao harmonijum, pratio bi omladinu ili bi sam otpevao kakvu starinsku pesmu.

Jedanaest godina kasnije, za doček 1861. godine, Beograd se nije mnogo izmenio, samo su na raskršćima glavnih ulica gorele mešine s katranom nabijene na visoke motke. Zapaljeni katran kapao je na kaldrmu na veliku radost i znatiželju okupljenih Beograđana. Za doček 1890. godine, u Beogradu se već počeo da oseća "duh Evrope". Počeli su prvi "organizovani" dočeci u kafanama, u novinama su se čak pojavila dva oglasa:

"U kafani ‘Kod pozorišta’ svoje vanredno šaljive predstave za isprat stare, a doček nove godine, daje omiljeni šumadinski glumac Mijailo Bakić, Kragujevčanin, uz sudelovanje srpske koncert-pevačice, M. Petkovićeve, uz pratnju muzike. Ulazak je 50 para od osobe".

U drugom oglasu piše:

"Babić, prvi srpski komičar, daje predstave sa najnovijim programom u kafani kod Ujedinjenja, večeras uoči Nove godine. Ulazak je od osobe 60 para".

Doček Nove 1901. godine ni po čemu nije bio osobit, premda je značio ulazak u novi 20. vek.

U listu Mali žurnal pojavio se sledeći oglas:

"Priređuje se zabava sa igrankom u kafani „Crna mačka“ na Vračaru. Sopstvenik radnje moli svoje prijatelje i poznanike da ga izvole posetiti".

Čak ni beogradske kafedžije, vešti reklameri, nisu se setili da doček ove Nove godine učine izuzetnijim od drugih. Nisu ni pomenuli da se dočekuje novo stoleće.

U postprazničkom izdanju novina, o minuloj slavljeničkoj noći, ne može da se nađe ništa više od jednog patriotski obojenog meteorološkog izveštaja:

"Osim u Beogradu, juče je padao sneg još i u svim mestima naše otadžbine: Negotinu, Zaječaru, Kragujevcu, Kraljevu, Požarevcu, Paraćinu i Šapcu".

Dvadeseti vek kao da je doneo i novi odnos prema novogodišnjim noćima. Iz godine u godinu sve je više sjaja u toj ludoj noći. Društva, klubovi, otmeni restorani počinju da organizuju dočeke. Iz novina saznajemo da su u "Ukrajini", "Luksoru", "Koloseumu", "Slaviji", "Unionu" poznati komičari zabavljali posetioce uz neizbežnu lutriju.

- Bože moj, bože moj, kako to svaki na svoj način dočekuje Novu godinu - uzviknuo je Ben Akiba kada je tačno u ponoć 1910. godine ugledao jednog čoveka kako juri ulicom bez pantalona, a za njim uvređenog muža sa toljagom. Da podsetimo one pomalo zaboravne da se za ovog pseudonima krije naš proslavljeni komediograf Branislav Nušić.

Na zabavi beogradske štampe igralo se kolo koju je komponovao kapelnik Franja Pokorni. Na Bari Veneciji je otvoreno klizalište, a kupci prasića preko 15 kila bili su oslobođeni trošarine. U centru varoši pojavili su se prvi automati. Mlađarija je tvrdila da su najbolji automati kod bakalina Nikolića:

- Ubaciš pet para, izađe čokolada!

A drugi su im na to odgovarali:

- Kvart Terazijski je još bolji. Kad ubaciš kamen kroz prozor na kapiju izađe žandar.

Godine su prolazile i Beograd je sve više dobijao obrise evropske metropole. Iako danas mnoga stara pravila proslave ne važe, Nova godina je ostala noć lepih i veselih.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa & Srećna