Prvi april 2014. godine za Svetlanu Dimitrijević (43) iz Beograda nije bio Dan šale, već trenutak kada se odlučila na veliki korak u njenom životu - da postane preduzetnica i počne u svojoj radnji da prodaje unikatne saksije i druge predmete za kuću.

Ona već osam godina ukrašava rukotvorine dekupaž tehnikom i akrilnim bojama, a počela je iz hobija dok je radila u farmaceutskoj kompaniji. 

"Koleginica me je zainteresovala za ovu umetnost, pa sam, pošto mi se mnogo dopalo, počela da pečem i oslikavam magnete za svoju dušu i da pravim poklone za rođendane ćerkinih i mojih prijatelja. Tako smo štedele novac", seća se Svetlana i priča nam kako je ozbiljan rez u životu napravila kada je ostala bez posla. 

"Devetnaest godina i sedam meseci radila sam u farmaceutskoj kompaniji i prošla sam put od čistačice do do šefa veleprodaje lekova. Kada je firma propala, na adrese stotinak kompanija poslala sam svoju biografiju, za koju mogu da kažem da je odlična, međutim, izgleda da niko nije želeo da zaposli „matoru“ ženu od 40 godina i samohranu majku sa ćerkom. Izrada saksija bio je jedini način da zaradim novac", tvrdi ova umetnica.

Mnogi poznanici i prijatelji govorili su joj da ne treba da se upušta u privatni biznis, ali Svetlana nije slušala takve savete. Iako su i oni pomalo strepeli, najveću podršku pružili su joj roditelji, brat od strica i ćerka, danas sedamnaestogodišnja Katarina, koja u slobodno vreme radi u maminoj radnji na Banovom brdu. 

"Ona dođe ovde kad joj treba džeparac (smeh). Nas dve smo mnogo vezane jedna za drugu, a odvajamo se samo kada se posvađamo (smeh). Sama sam je odgajila od porođaja jer me je tadašnji partner ostavio dok sam bila trudna. Ali, to je tužna priča, ne bih sada o tome", iskrena je Svetlana.

Saksije sa cvetnim i mnogim drugim motivima, magneti, vaze, ramovi za slike, ogledala, kutije za nakit, varjače, oklagije, činije za voće i bombone, kutije za naočare, kuhinjske daske, satovi, predmeti od biber crepa, svećnjaci, lampe, četke za kosu i lepeze nastaju u Svetlaninom domu nedaleko od radnje. 

"Nemam nikakvu posebnu radionicu već sve pravim na jednom stolu. Ali pošto se nitro - lak neprijatno oseća predmete lakiram u garaži. Svaku saksiju lakiram i spolja i iznutra kako bi duže trajala", priča nam.

Na sledećoj strani pročitajte još zanimljivosti iz života ove nadarene umetnice.

PageBreakOva umetnica koja je po zanimanju hemijski tehničar i laborant najčešće bira noć za stvaranje. Tada, kako kaže, ima najbolju inspiraciju i neretko na spavanje ode u pet ujutru - uvek zadovoljna jer je napravila nešto novo za svoje mušterije.  

"Često se desi da spavam po nekoliko sati. Kada me pitaju odakle mi toliko snage i volje za sve ovo, ja kažem da jednostavno volim posao kojim se bavim ", kaže Svetlana i poručuje našim čitateljkama koje imaju sličnu nedoumicu oko pretvaranja hobija u posao, da ne odustaju.  

" Nema dvoumljena! Samo treba biti uporan, voditi se intuicijom i nikako ne slušati negativne ljude koji će pokušati da vas odvrate od ideje. Da sam ih ja slušala, sada bih možda stajala na nekom mostu", iskrena je Svetlana. 

Njene saksije odavno su prešle granicu Srbije i nalaze se u domovima ljubitelja ručnog rada u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Americi, Australiji...

"Svaki predmet radim kao da ga pravim za sebe. Ljudi mi se javljaju oduševljeni i to mi je najveća satisfakcija. Cene su pristupačne, pa se saksije mogu kupiti i za 200, velike su 800 dinara, dok pakovanje ne naplaćujem", kaže naša sagovornica.

Dekupaž ili salveta tehnika je zanatska tehnika uklapanja i lepljenja papirnih motiva na predmet. Najčešće se koriste slike sa papirnih salveta, ali neretko i  krasnopisni slogani iz novina, starih pisama, fotografija, grafika, pa i biljaka. 

"Magnete sam sama pravila kalupom od gipsa, pekla ih, lepila i farbala četkicom, dok saksije nabavljam gotove pa ih samo ukrašavam. Pre nego što sam otvorila radnju prodavala sam dva puta godišnje, za Novu godinu i Osmi mart, na tezgi na Banovom brdu. Ćerka mi je mnogo pomogla kada je počela da me promoviše preko fejsbuka", tvrdi vredna umetnica Svetlana.

Tekst: Nenad Blagojević