Šta je dobar, a šta loš holesterol

Na 19. Kongresu udruženja kardiologa Srbije o holesterolu, održanom u oktobru 2013. godine, razgovarali smo sa profesorom Milanom Nedeljkovićem, predsednikom Udruženja kardiologa Srbije.

Šta je dobar a šta loš holesterol?

Loš holesterol učestvuje u formiranju plaka, a samim tim i u povećanju izbočine, odnosno suženja u krvnom sudu. Višak lošeg holesterola lepi se duž arterijskih zidova i brzo zapuši arteriju i oteža protok krvi, uzrokujući bol, infarkt ili moždani udar.

Koliko nije dobro kada je nivo lošeg (LDL) holesterola povišen, toliko je po organizam loše i kada je nivo dobrog (HDL) holesterola ispod minimuma. Uloga dobrog holesterola je potpuno suprotna, jer on čisti arterije, odnosno odvlači višak štetnog holesterola u jetru i tako ga eliminiše iz krvnih sudova u kojima bi u suprotnom doveo do ateroskleroze. Zbog toga se borimo da u organizmu imamo što manje lošeg, a što je moguće više dobrog holesterola.

Koji simptomi ukazuju na problem povišenog holesterola?

- Povišen holesterol najčešće ne prate nikakvi simptomi, pa se zbog toga uglavnom otkriva ili na redovnom sistematskom pregledu, ili što je opasnije, tek posle otkrivanja nekog od kardiovaskularnih problema. Zato je jako važno što je moguće više pričati o značaju redovnih kontrola, kako bi se problem na vreme otkrio i u početnoj fazi vratio u normalne granice.

Ukoliko se ne leči na adekvatan način, koje mogu biti posledice?

- Ako se ne leči na pravi način vrednost holesterola se neprekidno povećava, pa arterije trpe, jer se zidovi krvnih sudova zadebljavaju. Usled taloženja masnih naslaga njihov prečnik se smanjuje, pa se čak može i potpuno zatvoriti kada dolazi do pojave moždanog ili srčanog udara. Visoke vrednosti holesterola u krvi mogu ozbiljno da naruše zdravlje ili da budu jedan od brojnih rizika za nastanak ateroskleroze, opterećenje srca, i razvoj bolesti srca i krvnih sudova.

Simptomi kao što su bol u grudima, zamaranje, malaksalost i dr. obično se javljaju tek ako je plak suzio krvni sud za preko 50 procenata. Međutim, veoma je važno napomenuti da su manji plakovi takođe izuzetno nestabilni. Unutar svakog plaka nalazi se jezerce masti koje se sastoji od kristala holesterola, masnih kiselina i triglicerida. Svaki plak ima i čep odozgo. Dovoljno je da se u toku dana iznervirate, pa da središnji mišićni sloj koronarnog krvnog suda gurne to jezerce, koje izvrši pritisak na čep, čep izađe i napravi se krater. Odmah zatim trombociti naiđu na taj krater, zatvore ga i tako dolazi do infarkta - upozorava dr Milan Nedeljković.

Kako sprečiti problem?

- Proces sprečavanja problema će u mnogome zavisiti od veličine samog ateromatskog plaka. Ukoliko je bolest uznapredovala, interventna kardiologija postavlja stent koji ima zadatak da sabije plak i ponovo uspostavi protok krvi kroz krvne sudove, dok hirurg može zaobići plak bajpasom. Mada je ishrana najčešći krivac za povišen holesterol, ispravljanje prehrambenih navika nije uvek dovoljno da se problem reši. Ako analiza krvi, ipak, pokaže da dijete ne daju tako brzo rezultat, preporučuje se upotreba statina koji stabilizuju plak. Ono što je novo i što bih posebno istakao je jedan dijetetski suplement. Arteroprotekt je potpuno prirodan preparat, jedinstven po tome što u sebi sadrži dve komponente: oktakosanol i vitamin K2-MK7. Zajedničkim delovanjem ovih aktivnih sastojaka, Arteroprotekt na prirodan i siguran način, bez neželjenih efekata, čisti arterije, snižava loš holesterol, povećava dobar holesterol, i sprečava i smanjuje kalcifikaciju.

Pripremila: Vesna Stanimirović