Sumirano:
- Amani iz Bristola preživela je sepsu čak šest puta, svaki put nakon infekcije mokraćnog sistema.
- Njeno iskustvo pokazuje koliko brzo sepsa može postati opasna po život i koliko je važno slušati signale svog tela.
- Danas Amani edukuje javnost o ranim znakovima sepse i podiže svest o ovom smrtonosnom stanju.
Kada se Amani iz Bristola jednog jutra 2020. godine probudila sa jakom boli u leđima, mislila je da je jednostavno istegnula mišić. Međutim, nekoliko sati kasnije stanje joj se pogoršalo – imala je visoku temperaturu, osećaj zbunjenosti i strah da nešto ozbiljno nije u redu.
"Mislila sam da sam samo prenapregla leđa, ali osećala sam se čudno, kao da sanjam, i jednostavno – loše", priseća se danas 37-godišnjakinja za Metro. Ubrzo je saznala da nije reč o običnoj upali ili prehladi, već o sepsi – opasnom, po život pretećem stanju koje nastaje kada telo preterano reaguje na infekciju. Od tada je preživela sepsu čak šest puta, svaki put nakon infekcije mokraćnog sistema.
Nesreća koja je promenila život
Amani je nekada bila instruktorica obalnog jedrenja, sporta koji uključuje skakanje s litica i plivanje u moru. No 2011. godine doživela je nesreću koja joj je oštetila živce u donjem delu kičme, što je dovelo do Cauda Equina sindroma.
Zbog posledica povrede razvila je neurogenu bešiku, poremećaj koji otežava mokrenje, i morala je koristiti katetere i do 30 puta dnevno. To je značajno povećalo rizik od infekcija mokraćnog sistema, a samim tim i od sepse.
"Kada sam prvi put imala sepsu 2020., odmah su me odvezli na odeljenje intenzivne nege. Rekli su mi da bih umrla u snu da nisam pozvala hitnu pomoć – bila sam samo dva sata od smrti", priseća se.
Prvi put je lečena intravenoznim antibioticima i tečnošću, dok su joj bubrezi prestali pravilno da rade, a pluća su se napunila tečnošću. "Ne sećam se dana koji su sledili. Bila sam jako loše. Nakon nekoliko nedelja u bolnici konačno sam otpuštena kući."
Povratak kući nakon sepse
Oporavak nije bio lak. Amani živi sama i, kako kaže, "povratak kući nakon sepse je kao da ste preživeli nesreću koju niko oko vas nije video. Svi nastave sa svojim životom, a vi ste upravo skoro umrli. Osećate se izgubljeno, zbunjeno, emocionalno iscrpljeno – i potpuno sami."
Različiti simptomi sepse
Iako je više puta preživela sepsu, Amani ističe da su se simptomi svaki put razlikovali.
"Sepsa je podmukla i može se razviti neverovatno brzo. Jednom sam bila u bolnici s infekcijom bubrega – osećala sam se tek malo loše. Sat vremena kasnije temperatura mi je skočila na 40°C, počela sam da povraćam i gubila svest. U tom trenutku opet sam imala sepsu."
Danas priznaje da je svaki novi slučaj sve više plaši, jer zna koliko brzo stanje može postati smrtonosno.
Edukacija i podizanje svesti
Amani sada sarađuje sa dobrotvornom organizacijom Sepsis Research FEAT, pomažući u edukaciji i podizanju svesti o ranim znakovima sepse.
"Ljudi moraju znati da sepsa ne bira – može pogoditi bilo koga, čak i ako mislite da niste u rizičnoj grupi", kaže.
Osim fizičkih posledica, Amani danas živi sa postsepsičnim sindromom (PSS) – stanjem koje pogađa oko 40% preživelih i može izazvati trajne fizičke, mentalne i emocionalne probleme.
"Sepsa vam menja život. I telo, i um, i način na koji gledate svet", kaže Amani. Svojim iskustvom želi da poruči drugima da veruju sebi: "Najbolji savet koji mogu dati je – slušajte svoje telo. Ako osećate da nešto nije u redu, ne čekajte. Vaš instinkt doslovno vam može spasiti život."
BONUS VIDEO: