Među kardiološkim pacijentima ranijih godina prednjačili su muškarci, a danas je sve više žene, šta je razlog i zašto se te stvari menjaju, objasnio nam je prof. dr Predrag Mitrović, kardiologom Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, gostujući u emisiji "Lekoviti razgovori".
"Ono što se do sada pokazalo u medicini jeste da muškarci ranije obolevaju od srca, dok žene obolevaju kasnije jer imaju zaštitu hormona, ali kada obole onda imaju mnogo lošiju prognozu, dakle, lošije prođu", rekao nam je prof. dr Mitrović.
On nam je objasnio kako se kardiovaskularne bolesti razlikuju kod žena i muškaraca.
"Posmatrajući procedure kateterizacije, koje se koriste za snimanje krvnih sudova i određivanje zone infarkta, primećuje se značajna razlika između muškaraca i žena. Nažalost, žene u tim situacijama često nemaju sreće – kako kaže doktor, to je možda postavljeno od strane prirode ili Boga, ali svakako nosi svoje posledice.
Srce ima tri glavna krvna suda koja ga snabdevaju krvlju, a kako se grane granaju ka periferiji, ti sudovi postaju sve manji i tanji – poput korena drveća. Kod žena se češće oštećuje upravo ta sitna periferna cirkulacija, gde savremena medicina često ne može mnogo da učini. Kod većih krvnih sudova mogu se ugraditi stentovi i proširiti prohodnost, ali kod mikrocirkulacije to nije moguće. Zbog toga je prognoza kod žena često lošija, jer takva stanja ne mogu da se reše brzo i direktno, već se tretiraju dugotrajnim terapijama lekovima.
Takođe, zahvatanje srčanog mišića – miokarda – kod žena često biva složenije i teže za oporavak. Sve to čini da kod žena ishod infarkta bude ozbiljniji i dugotrajniji", rekao nam je.
Ono što je takođe zabrinjavajuće jeste da sve veći broj mladih ljudi danas ima kardiovaskularne probleme, a evo zašto se to dešava.
"Još jedan važan faktor jeste pomeranje granice srčanih oboljenja ka mlađim osobama. Danas sve češće viđamo infarkte i srčane probleme kod ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama – i kod muškaraca i kod žena. To je posledica modernog načina života. Pre samo 10 ili 20 godina, komunikacija je bila jednostavnija i sporija – imali smo telefonske govornice, čekali satima da se neko javi. Danas, mobilni telefoni, tableti i konstantna dostupnost donose potpuno novu vrstu stresa.
Ljudi su danas pod neprekidnim pritiskom – stalno online, stalno izloženi informacijama, vestima, porukama. Pre ste gledali jedan dnevnik dnevno, danas vas vesti bombarduju svakog minuta, htele vi to ili ne. Taj tempo donosi "trenutne i burne stresove" koji su veoma štetni po zdravlje. Animacija ekrana, šarene slike, neprekidno menjanje sadržaja – sve to stvara iluziju zabave, a zapravo dodatno opterećuje mozak i telo", rekao nam je prof. dr Predrag Mitrović.
Ono što je najvažnije kod svih bolesti, a posebno kardioloških, jesu preventivni pregledi, što nažalost, malo ko radi.
"Nažalost, dok ne dođe do prvog ozbiljnog problema, većina ljudi, posebno mladih, ne ide na preglede. Tek kada se desi prva dijagnoza, kada nešto u telu "otkaže", shvatimo da nismo večni i da zdravlje ne dolazi samo od sebe. Iako svi govore o tome da bi posle 35. ili 40. godine trebalo ići na preventivne preglede bar jednom godišnje, istina je da to radi možda 1% ljudi", zaključio je prof. dr Mitrović.
Pogledajte šta je još prof. dr Predrag Mitrović rekao u našoj emisiji:
BONUS VIDEO:
