Bol u kolenu jedna je od najučestalih tegoba kod starijih osoba, ali se često javlja i kod mladih.

Razlog tome jeste činjenica da je koleno zglob koji trpi najveće opterećenje u ljudskom telu i lako se povređuje običnim aktivnostima kao što je hodanje i stajanje, ali i trčanje. 

Zglobovi kolena nekad stradaju toliko da je neophodna operacija ili zamena zgloba kolena veštačkim. Da li postoji način da se to izbegne, kako to uraditi i koje su to najlčešće bolesti koje pogađaju kolena otkriva nam specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Aleksandra Jovanović iz MediGroup zdravstvenog sistema.

"Bolesti kolena zavise prevashodno od životne dobi osobe i stepena fizičke aktivnosti, pa su tako kod sportista najčesce povređivane ligamentarno tetivne strukture (ligamenti, meniskusi), a kod osoba starije životne dobi najčešće se radi o degenerativnim bolestima odnosno osteoartrozi kolena (gonartroza). Gojaznost je, takođe, jedan od faktora rizika koji doprinose razvoju artroze. Uprkos intenzivnim istraživanjima, uzrok nastanka degenerativnih bolesti zglobova još uvek je nedovoljno poznat", objašnjava doktorka.

Dr Jovanović nam je otkrila i kako nastaje osteoartroza, najčešće hronično degenerativno oboljenje zglobova.

koleno.jpg
Shutterstock  

"Osteoartroza nastaje usled mehaničkih i biohemijskih poremećaja na nivou zglobne hrskavice i subhondralne kosti. U zahvaćenom zglobu dolazi do oštećenja zglobne hrskavice, skleroze subhondralne kosti, stvaranja novih koštanih formacija (osteofita), koštanih cisti i blage upale, što zajedno dovodi do oštećenja građe i funkcije zgloba. Statistički, osteoartroza kolena češće pogađa osobe ženskog pola, dok je osteoartroza kuka češće zastupljena kod muškaraca".

Na pitanje kako da sačuvamo zdravlje kolena, kako da sprečimo istrošenost zgloba i krajnju potrebu za operacijom, doktorka savetuje pre svega preventivnu fizičku aktivnost.

"Fizička aktivnost, tačnije jačanje mišića natkolenice, vežbe istezanja mišića zadnje lože jesu najvažniji faktor koji doprinosi kako očuvanju zgloba kolena, tako i smanjenju nelagodnosti i bolova u kolenima. Različite vrste suplementacije mogu u određenoj meri dovesti do očuvanja zglobne hrskavice i do smanjenja i usporavanja procesa degeneracije. Najčešće preporučeni suplementi jesu glukozamin sulfat i kolageni. Preporučena doza glukozamin sulfata je 1.500 miligrama dnevno, dok se doza kolagena kreće od 5 do 10 grama. Danas postoje različiti preparati koji imaju jedinstvenu formulu sa optimalnim dozama kolagena i glukozamin sulfata, ali i pridodatom hijaluronskom kiselinom".

shutterstock_2280653921 (1).jpg
Shutterstock  

Ako i uz sav trud pacijent ne uspe da izbegne operaciju ili ugradnju veštačkog kolena, dr Jovanović otkriva kako izgleda život pacijenata nakon operativnog zahvata.

"Život nakon operacije zavisi pre svega od razloga operacije, da li se radi o degnerativnom oboljenju koje je zahtevalo ugradnju veštačkog zgloba ili povredi ligamentarno tetivnog aparata. Kod ugradnje veštačkog zgloba postoje protokoli koji se poštuju, te se pacijenti jako brzo vrate svakodnevnim aktivnostima, a kod operacija ligamnetrno-tetivnog aparata oporavak traje duže i potreban je dobro osmišljen plan rehabilitacije nakon kojeg se pacijenti vraćaju svakodnevnim aktivnostima", zaključuje doktorka.

Saznajte i koji simptomi ukazuju da ste doživeli mini šlog.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Kurir televizija "JA SAM ALEKSANDAR, PROŠLE GODINE SAM PREŽIVEO INFARKT!" Jeziva ispovest Mitića: Počelo je sa bolovima u ZGLOBOVIMA

Tekst: Lepa&srećna / B.S.