Sa heliko bakterijom se sretnemo, najčešće, u detinjstvu, ali većina ljudi se nikada ne razboli od ove infekcije. Nije baš sasvim jasno zašto kod mnogih uopšte ne bude nikakvih simptoma.

Moguće je čak da se neki ljudi rode sa otpornošću na štetno delovanje ove bakterije, pišu lekari klinike "Mejo". Kada se jave simptomi, oni najčešće ukazuju na gastritis ili čir u želucu.

Među njima su bol u stomaku, naročito onaj koji se pogoršava kad je želudac prazan, ali i mučnina, gubitak apetita, često podrigivanje, nadimanje i neplanirani gubitak telesne težine.

Heliko bakterija izaziva oštećenja za zaštitnom sloju sluzokože u želucu i tankom crevu. Tada vrlo jaka želučana kiselina prodire kroz ove otvore i može da izazove nastanak čira. Moguće je i da prouzrokuje upalu i oticanje te sluzokože, kada se postavlja dijagnoza gastritisa.

Ishrana za masnu jetru
Profimedia 

Zbog rizika da čak dovede do neke vrste karcinoma želuca, jasno je da Heliko bakterija može biti izuzetno opasna. Za utvrđivanje infekcije se koristi više dijagnostičkih metoda - analiza stolice, test daha kao i endoskopija želuca.

Tokom testa daha, pacijent dobije tabletu ili tečnost koji sadrži molekule ugljenika. On se oslobađa kad dođe u kontakt sa Heliko bakterijom u stomaku i može se izmeriti prilikom izdisanja.

Testiranje se redovno ponavlja posle lečenja kako bi se utvrdilo da li su antibiotici delovali. Između terapije, koja će verovatno uključiti i lek protiv kiseline i novog testa mora da protekne oko četiri nedelje.

Otkako je otkriveno da Heliko bakterija izaziva čir na želucu, a oko 10 odsto obolelih dobije i karcinom, mnogi se pitaju da li pušenje i alkohol toliko negativno utiču koliko se mislilo ranije. Lekari kažu da su baš životne navike verovatni razlog što neki ljudi ne obole iako imaju ovu bakteriju u stomaku.

Tekst: Lepa&Srećna