Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NAJVAŽNIJE ANALIZE KOJE OTKRIVAJU TROMB: Dr Milena Pandrc upozorava - organizam šalje ovaj alarm kod krvnih ugrušaka

Autor Marija Milenković

Zajedno s trendom porasta broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti na globalnom nivou, porasla je i zainteresovanost javnosti za ovu temu.

 Ko je u riziku od stvaranja tromba? Izvor: Shutterstock

Koje osobe su sklone stvaranju krvnih ugrušaka, na koje simptome treba da obratimo pažnju, koje naše svakodnevne navike utiču na razvijanje tromba, samo su neka od pitanja koja smo u saradnji sa Stetoskopom postavili ass. dr Milena Pandrc, specijalisti kardiologije sa Klinike za kardiologiju i urgentnu medicinu na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Sindrom hiperviskoznosti

"Predispozicija za nastanak krvnih ugrušaka se javlja kod osoba koje imaju kolokvijalno "gustu krv”. Kod njih javlja jedna vrsta sindroma “hiperviskoznosti”, što znači da iz raznih razloga, uključujući i genetičku predispoziciju, dolazi do usporenog toka krvi. Samim tim dolazi do kašnjenja dopremanja hrane i kiseonika do ćelija. Te osobe, koje se odlikuju hiperviskoznošću, najčešće predstavljaju starije pacijente, osobe koje imaju različita hematološka oboljenja, deformisane krvne ćelije, sistemska oboljenja, kao što je lupus, ili pacijente obolele od malignih bolesti. Takođe, način života, genetičke predispozicije, u smislu različitih trombofilija, utiču na viskoznost krvi, kao i na predispoziciju za stvaranje krvnih ugrušaka."

Simptomi krvnih ugrušaka

Kako nam dr Pandrc objašnjava, ukoliko naš organizam registruje prisustvo krvnog ugruška, on daje posebne simptome i znake alarma. Oni mogu da budu u vidu lokalnih i sistemskih poremećaja. Kada je u pitanju lokalni poremećaj, tromb najčešće nastaje u venama potkolenice i odlikuje se:

  • lokalnim bolom;
  • otokom;
  • crvenilom kože;
  • toplotom.

U ovom slučaju, pacijent ne može da se osloni na nogu, ona boli i onemogućava ga da hoda normalno, pa se zbog toga ovaj fenomen naziva poremećaj funkcije noge. Iako lokalni simptom svakako predstavlja alarm, kardiolozima su u fokusu sistemski poremećaji. Oni se manifestuju: 

  • bolom u grudima;
  • zamaranjem;
  • gubitkom svesti.

"Takođe, različiti poremećaji srčanog rada mogu da budu posledica lokalnog ili sistemskog poremećaja. Ovo smatramo upozorenjem da se u organizmu dešava neki proces, što predstavlja hitan poziv traženje stručne pomoći i obraćanje lekaru."

 Ko je u riziku od stvaranja tromba? Izvor: Shutterstock

Gde tromb najčešće nastaje?

"Što se tiče mesta gde tromb nastaje sa većom verovatnoćom, na prvom mestu su duboke vene potkolenica, ali pored toga on može da nastane i u plućima, u srcu i u mozgu, tojest, može da ode iz nekog dela krvotoka u krvotok mozga.

Ono što dr Pandrc izdvaja kao posebe brige kardiologa su:

  • mezenterijalna tromboza - potencijalno letalno stanje gde se tromb javlja u arterijama abdomena;
  • tromboza krvnih sudova bubrega - stanje koje dovodi do ishemije bubrega, što posledično može izazvati njihovo otkazivanje i bolesnike odvesti u dijalizu.

Šta je moždani udar?

"Moždani udar jeste poremećaj koji nastaje na nivou mozga usled hemoragijskog ili ishemijskog događaja. Šta to suštinski znači? To znači da postoji poremećaj cirkulacije na nivou mozga koji nastaje zbog prisustva tromba u krvnom sudu mozga ili zbog prokture i izlivanja krvi izvan krvnog suda, u lokalni parehim mozga (u tkivo mozga).

Dr Pandrc naglašava da krvni ugrušak u krvnom sudu mozga daje ishemijski moždani udar. Kad pacijent ima ishemijski moždani udar, tojest, tromb u krvnom sudu mozga, kardiolog prvenstveno mora isključiti da je on posledica poremećaja na nivou srca, iliti kardioembolizma: "Tada našeg pacijenta moramo evaluirati i uvideti postojanje urođenih srčanih mana, urođenih poremećaja, komunikacije između leve i desne polovine srca.. Takođe moramo obratiti pažnju i na postojanje poremećaja koji se naziva atrijalna fibrilacija. To je vrsta predkomorske aritmije koja može da da tromb u mozgu."

Da li je antikoagulatantna terapija garant da nećemo dobiti moždani udar?

Kada govorimo o bezbednosti i efikasnosti antikoagulantne terapije, dr Pandrc je najpre grupiše na dva osnovna nivoa:

  • antagonisti vitamina K (stariji lekovi za razređivanje krvi);
  • direktni oralni antikoagulanti (novija grupa lekova).

"Studije kažu da su novi antikoagulantni lekovi bar jednako efikasni kao i stariji koji predstavljaju zlatni standard na osnovu koga razvijamo farmakoterapiju ishemije, te da su bezbedniji nego stariji lekovi, odnosno antagonisti vitamina K."

 Ko je u riziku od tromba Izvor: Shutterstock

Takođe, naglašava nam da studije pokazuju da je kada redovno uzimamo lekove iz grupe direktnih ili novih oralnih antikoagulanasa, rizik od nastanka moždanog udara minimalan: "Ni u medicini, kao ni u životu, ništa nije apsolutno, ali ukoliko lekove uzimamo onako kako je propisano i koliko dugo je propisano, verovatnoća da se lečenje iskomplikuje je minimalna, ali nikada nije 100%."

Pitanje koje često muči ove pacijente je: “Šta ako ja budem među tih 1% kome će se nešto ipak desiti?” Dr Pandrc objašnjava da je to rizik koji korelira s algoritmima lečenja i da je nešto što lekari mogu da očekuju: "Ukoliko od 100 pacijenata, jedan ipak, i pored pridržavanja terapije, dobije ishemijski moždani udar, to nije nešto što bi nas iznenadilo. Potpuno je u skladu sa našim kliničkim iskustvom i kliničkom praksom."

Krvne analize za dijagnostikovanje tromba

"Kada govorimo o laboratorijskim analizama, tražimo kompletnu krvnu sliku i najčešće tražimo INR i APTT spoljašnjeg i unutrašnjeg puta koagulacije. Krvnu sliku tražimo, pre svega zbog broja trombocita, zato što značaju ulogu u nastanku tromba igraju upravo trombociti. Važne su i fibrinske niti u koje se trombociti upliću i na taj način ozdravljuju krvni zid. Jako bitno da postoji adekvatan broj trombocita, kao i da procesi koji su sukcesivni u nastanku tromba imaju kontinuitet i da traju koliko i fiziološki. Mi te procese numerički izražavamo u INR-u i APTT-u i izuzetno je važno da ne budu ni skraćeni, ni produženi."

"Ukoliko su ti indeksi skraćeni, znači da imamo jedno stanje koje je protrombogeno, što znači da do formiranja tromba dolazi mnogo brže nego što mi želimo. Ukoliko su oni produženi, to predstavlja sklonost produženom krvarenju, odnosno sklonost nastanku krvarenja, te je put zaceljivanja krvnog suda duži nego što mi želimo i očekujemo."

Po rečima dr Pandrc, vrlo često u procesu zaceljivanja postoji skok D-dimera. Laboratorijska analiza D-dimera je nespecifična. Može biti povišen i u fiziološkim stanjima, kakva je trudnoća, a može biti povišen i kod pušača. Različita patološka stanja, različite infekcije mogu dovesti do uvećanog D-dimera. Zbog svoje prirode nespecifičnosti, ova analiza se koristi samo u jednom algoritmu dijagnoze.

Sem ovih parametara vrlo često se određuje i fibrinogen koji je takođe jedan od parametara koji može biti povišen tokom upale, kao i u toku različitih poremećaja hemostaze i različitih poremećaja krvotvornih bolesti. On predstavlja nespecifičnu analizu koja može da ukaže na neke poremečaje u procesu koagulacije, ali se ne može izolovano posmatrati.

"Moj savet je, što se tiče opšte javnosti, da se ove analize ipak ne rade izolovano od pregleda lekara koji će to detaljnije sagledati i indikovati ciljanje pretrage."

"Sedentarni način života može dovesti do formiranja tromba"

Kako bi odgovorila na pitanje kako naše životne navike utiču na stvaranje tromba, dr Pandrc se osvrnula na sam početak razgovora, gde smo se dotakli sindroma hiperviskoznosti (sindroma "guste krvi"): "Suštinski, sedanterni način života dovodi do toga da krv sporije teče kroz organizam i kod osoba koje su predisponirane, može dovesti do formiranja tromba, bilo u predelu potkolenice, bilo u plućima. Nama se vrlo često desi da plućna tromboembolija (tromb u arterijama pluća) bude prva manifestacija bolesti krvi koja se naziva trombofilija. Vrlo često dugi prekookeanski letovi ili duga putovanja autobusom budu okidač za ovaj događaj. Često dolaze i studenti koji su dugo sedeli dok su spremali ispit i dobili plućnu tromboemboliju."

 Ko je u riziku od stvaranja tromba Izvor: Shutterstock

"Upravo u tim neprirodnim položajima, gde su noge prekrštene, oslonjene o podlogu, a pritom su mišići napeti, dolazi do pritiskanja krvnih sudova i usporavanja protoka krvi kroz njih, što posledično može izazvati stvaranje tromba."

Kada smo je pitali da li je moguće da osobe srednjih godina koje žive zdrav život, ne puše, fizički su aktivne i imaju kvalitetan san, ipak dožive ishemijski moždani udar, ona nam je odgovorila: "Nažalost, moguće je, ali uredan život i higijensko-dijetetski koji je optimalan i preporučen može smanjiti verovatnoću za takvim ishodom. Genetika je jako važan faktor. Međutim, ukoliko osoba vodi računa o sebi, ukoliko ima zdrave krvne sudove, veća je verovatnoća da će tromb u plućima ili mozgu preživeti i da će proći sa manjim posledicama. Ukoliko takva osoba ima trombofiliju i u nekom momentu dobije tromboemboliju pluća, njeno lečenje će biti kraće i bolje će se oporaviti."

"Ukoliko smo fizički aktivni, ne pušimo, imamo dobar metabolički i hormonski balans, a samim tim i dobar kardiovaskularni status, sve bolesti ćemo mnogo lakše pregurati."

"Genetiku ne možemo menjati, ali možemo način života"

Na samom kraju razgovora, dr Milena Pandrc je zaokružila ovu temu jakom porukom: "Poenta cele priče je da je opšti zdravstveni status najbitniji kada je u pitanju dijagnostika i lečenje svih bolesti. Prema poslednjim studijskim podacima, smatra se da su prekomerna telesna masa, pušenje, fizička neaktivnost, loš lipidni status, povišena glikemija, povišen pritisak, faktori koji se međusobno potenciraju. Na žalost, vrlo često idu i zajedno, a pogoršavaju tok svake hronične bolesti. Dakle, ako imamo sve ove faktore i ako dobijemo tromboemboliju pluća, mnogo ćemo se teže lečiti. To su faktori rizika koji idu zajedno i koji otežavaju oporavak od bilo koje hronične bolesti, a ne samo od krvnih ugrušaka. Genetiku ne možemo da promenimo, ali je do nas da radimo na svom načinu života."

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije