Kalijum jodid je so stabilnog (ne radioaktivnog) joda koja može da pomogne tako što blokira apsorpciju radioaktivnog joda u štitnoj žlezdii time je štiti od oštećenja izvazvanih zračenjem.
Ova žlezda je najosetljiviji deo tela na radioaktivni jod, ali kalijum jodid štiti samo nju, ali ne i ostale organe od radijacije. Takođe, ako nema radioaktivnog joda u našoj okolini, kadijum jodid može biti štetan. Zato ga treba uzeti samo ako za to bude izdato obaveštenje zdravstvenih vlasti. Kako deluje kalijum jodid?
Štitna žlezda "ne razlikuje" radioaktivni i stabilan jod, pa može da apsorbuje i jedan i drugi. Ako osoba uzme kalijum jodid, tiroida se zasiti i ne prima dalje radioaktivni jod u naredna 24 sata. Međutim, ni ova zaštita ne mora biti stoprocentna i zavisi od tri faktora:
- Vreme nakon kontaminacije - što se brže uzme kalijum jodid, to je će tiroida imati više vremena da se "napuni";
- apsorpcije - zavisi od brzine kojom krv prihvati kalijum jodid i dovede je do tiroide i
- doze radioaktivnog joda - što je manja količina kojoj je osoba izložena, to će manje i tiroida apsorbovati opasne materije.
Ko može da uzima kalijum jodid?
Štitna žlezda fetusa i bebe je najpodložnija štetnom delovanju radioaktivnog joda. Ugrožena su i mala deca, kao i odrasli koji imaju nizak nivo joda u tiroidi. Bebama, uključujući i one koje još doje, treba dati jednu dozu kalijum jodida ukoliko su izloženi radioaktivnom jodu, navodi američki Centar za kontrolu bolesti. Isto važi i za trudnice i dojilje, a nipošto se ne sme dati više od jedne doze.
Stariji od 40 godina ne treba da uzimaju kalijum jodid osim u slučaju upozorenja zdravstvenih vlasti da se očekuju veoma velike doze radioaktivnog joda.
Izvor: Lepa&Srećna
