DECA NAJVIŠE UGROŽENA OD RADIOAKTIVNOG ZRAČENJA: Kako se uzima kalijum jodid za zaštitu štitne žlezde

Štitna žlezda beba i male dece najviše može biti oštećena radioaktivnim jodom, evo kako deluje kalijum jodid.

Izvor: Instagram / backyard_science_2000

Ova žlezda je najosetljiviji deo tela na radioaktivni jod, ali kalijum jodid štiti samo nju, ali ne i ostale organe od radijacije. Takođe, ako nema radioaktivnog joda u našoj okolini, kadijum jodid može biti štetan. Zato ga treba uzeti samo ako za to bude izdato obaveštenje zdravstvenih vlasti. Kako deluje kalijum jodid?

Štitna žlezda "ne razlikuje" radioaktivni i stabilan jod, pa može da apsorbuje i jedan i drugi. Ako osoba uzme kalijum jodid, tiroida se zasiti i ne prima dalje radioaktivni jod u naredna 24 sata. Međutim, ni ova zaštita ne mora biti stoprocentna i zavisi od tri faktora:

• Vreme nakon kontaminacije - što se brže uzme kalijum jodid, to je će tiroida imati više vremena da se "napuni";
• apsorpcije - zavisi od brzine kojom krv prihvati kalijum jodid i dovede je do tiroide i
• doze radioaktivnog joda - što je manja količina kojoj je osoba izložena, to će manje i tiroida apsorbovati opasne materije.

Ko može da uzima kalijum jodid?

Štitna žlezda fetusa i bebe je najpodložnija štetnom delovanju radioaktivnog joda. Ugrožena su i mala deca, kao i odrasli koji imaju nizak nivo joda u tiroidi. Bebama, uključujući i one koje još doje, treba dati jednu dozu kalijum jodida ukoliko su izloženi radioaktivnom jodu, navodi američki Centar za kontrolu bolesti. Isto važi i za trudnice i dojilje, a nipošto se ne sme dati više od jedne doze.

Stariji od 40 godina ne treba da uzimaju kalijum jodid osim u slučaju upozorenja zdravstvenih vlasti da se očekuju veoma velike doze radioaktivnog joda.

Izvor: Lepa&Srećna