3 VRSTE REAKCIJE NA IZOLACIJU U DOBA KORONA VIRUSA: psihijatar Vojislav Ćurčić otkriva ko će najteže podneti epidemiju

Virus korona je veći deo sveta zatvorio u svoje domove. Uz brojne preporuke da održavamo socijalni kontakt dok fizička prisutnost izostaje, većina ljudi suočava se sa različitim spektrom neprijatnih osećanja, kao posledicom nedostatka kontakta sa drugim ljudima.

Zbog čega se veliki broj ljudi više boji karantina i odlaska u izolaciju na Beogradski sajam, nego samog virusa?

- Kada su se pojavile prve slike pripreme objekta i njegovog pretvaranja u privremenu bolnicu, pojavio se strah od takve vrste mera. Nekim delom, zato što te prve slike nisu baš bile ohrabrujuće, ali su kasnije pokazale da su uslovi i organizacija smeštaja sve bolji. Time se i strah smanjio. Pretpostavljam da se ljudi boje da će tamo biti potpuno zatvoreni, da će biti okruženi bolesnicima, da će uslovi za ličnu higijenu biti manji i da će biti bez dovoljne medicinske kontrole.

To je zapravo strah koji se javlja u nepoznatim i neizvesnim životnim situacijama?

- Neizvesnost, osećaj nemoći, usamljenosti među velikim brojem nepoznatih ljudi, zatvorenosti i straha da će biti zaboravljeni i prepušteni samima sebi, najviše plaši ljude. Ali, treba da znamo da ceo svet na taj način rešava zbrinjavanje velikog broja lako obolelih, jer nijedan zdravstveni sistem na svetu nema toliko veliki broj bolničkih kapaciteta. Siguran sam da će ove privremene bolnice biti dobro organizovane i snabdevene prema svojoj svrsi.

Koje su prve psihološke reakcije na izolaciju i karantin?

- Oni koji su vrlo aktivni, teško podnose ograničenja ili imaju teškoću da osmisle vreme u izolaciji, uglavnom reaguju napetošću, nemirom, nervozom i strahom.

Neki drugi mogu da reaguju depresijom, naročito oni koji su bili depresivni i pre vanredne situacije. Oni često imaju sumorne procene sadašnjeg stanja, njegovog trajanja i mogućih daljih komplikacija ili posledica.

Ima, naravno, i onih kojima povlačenje prija jer ih lišava svakodnevnih frustracija i stresova koje su teško podnosili.

Zašto neki ljudi to doživljavaju kao veoma stresno, dok kod drugih to nije slučaj?

- Na svaki stres, pa tako i na epidemiju kovida 19, ljudi različito reaguju. To zavisi od doživljaja i intenziteta stresa, otpornosti na stres, i odbrambenih mehanizama kojima raspolažemo. Zavisi i od prethodnih iskustava "nošenja sa stresom", psihološke otpornosti i stabilnosti. Oni koji imaju iskustva sa stresovima, lakše će podneti i ovaj.

Za razliku od njih, nekima će ova situacija teško pasti, imaće teškoće da se snađu i pronađu dobre načine za "psihološko preživljavanje" i očuvanje svog mentalnog zdravlja.

Ko će najlakše podneti period izolovanosti?

- Manje aktivne i manje socijalne osobe će verovatno bolje podneti situaciju, pošto se njima ne menja mnogo toga. Oni koji imaju bogatiji kontakt sa sobom, pa im ovo daje prostora za kreativnost, takođe će bolje podneti ovo stanje. To su osobe koje imaju razvijeniji unutrašnji, psihološki svet i već su živele sa manjom interakcijom, dodirom sa drugima i spoljašnjim svetom.

To mogu da budu introvertne osobe, ali i osobe koje prosto znaju da mogu da žive same sa sobom i osmisle život bez mnogo spoljašnjih aktivnosti i kontakata.

Ipak, to ne znači da će im uvek biti lako i da im neće biti potrebna pomoć i društvo?

- I te, ne baš društvene osobe, imaju neke socijalne kontakte i odnose. Naravno da će i njima biti teško da podnesu lišenost ponekog ispijanja kafe sa prijateljima, šetnji po kraju, nekih zajedničkih aktivnosti sa komšijama.

Pretpostavljam da niko ne priželjkuje, pa ni depresivne osobe, potpunu izolaciju i pasivnost, niti misli da je to sjajno i dobitno rešenje. Osim toga, često se u ovakvim situacijama javlja poriv da bismo baš sada išli negde ili nešto radili.

Društveni i aktivni imaće najviše problema sa prilagođavanjem na samoću?

- Da, uglavnom su to sobe koje imaju veliku potrebu za drugima i društvenim akcijama. One su i pre ove krize tako organizovale svoj život, jer im je to omogućavalo da se osećaju dobro, ispunjeno, ostvareno, povezano i pripadajuće drugima.

Oni će teže moći da osmisle svoj život u izolaciji i samoći, da budu same i da im to bude podnošljivo. Verovatno će svoje aktivnosti zameniti drugim, raspoloživim načinima komuniciranja, najpre kroz internet i društvene mreže.

Kada su sredstva za smirenje, čašica alkohola za opuštanje i slični načini poboljšanja stanja, ipak dozvoljeni i imaju veću korist nego štetu?

- I u regularnim, a posebno u ovako vanrednim situacijama, osobe koje su uznemirene, vrlo anksiozne i uplašene, mogu da uzmu neki sedativ. Oni mogu da pomognu da ovakva stanja budu podnošljivija i da se lakše podnese situacija. Alkohol se ubraja u supstance koje najbrže smanjuju stres i strah, ali u tome i jeste njegova opasnost i zbog toga se ne preporučuje.

Nije zabranjen ako se konzumira u razumnoj meri, pri čemu je mera zaista jedna čaša.

Kako na pravi način sebi da pomognemo?

- Svako u vanrednim okolnostima mora da pronađe rešenje za sebe. Kontakti i odnosi sa drugima mogu svakog dana da se održavaju na daljinu, zahvaljujući savremenim komunikativnim sredstvima. Mogu da se organizuju najrazličitije aktivnosti u kućnim uslovima.

To je druženje sa ukućanima, čitanje knjiga, bavljenje hobijima, slušanje muzike i ostale aktivnosti koje volimo i koje mogu da pomognu da se osećamo dovoljno dobro, čak i u vanrednim okolnostima. Kućni ljubimci su uvek dobrodošli.

Kako osobe koje se osećaju loše, upadaju u depresiju ili paniku, mogu da nađu pomoć?

- Već je organizovano mnogo načina pomoći, naročito za osobe koje se nalaze u stanju većih psiholoških problema i kriza.

Ustanove mentalnog zdravlja i razna udruženja za psihološku pomoć i podršku imaju telefonske linije i pružaju stručnu pomoć preko interneta. Ako je neophodno, naravno da će se pomoći osobama kroz neki oblik adekvatnog lečenja.

S druge strane, poželjno je i da svako brine o svom zdravlju koliko god može, uključujući i mentalno.

Može li ova situacija da ostavi trajne posledice?

- Posledice po mentalno zdravlje uglavnom neće biti trajne ako ova situacija ne bude trajala predugo. One mogu da budu ozbiljnije ili trajnije kod onih koji su izgubili nekog bliskog, ostali bez posla ili partnera.

Njima će se život promeniti, samim tim gubici i nedaće mogu da dovedu do raznih poremećaja mentalnog zdralja i psihičke funkcionalnosti.

Tekst: A. Vasić

Izvor: Novosti