HRVATSKI EPIDEMIOLOG UPOZORAVA: evo kakve nas muke čekaju u drugom talasu epidemije korona virusa

Profesor Igor Rudan, hrvatski epidemiolog upozorava da će zemlje koje se otvore prebrzo posle epidemije korona virusaimati novi talas zaraze i duži karantin. 

Drugi tip bio je uzdanje u duboku i široku “prvu liniju obrane” zahvaljujući visokoj razvijenosti,modernim tehnologijama, velikom kapacitetu za testiranje ljudi na prisutnost virusa, kao i brzom praćenju i izolaciji njihovih kontakata modernim tehnologijama. Najbolji primeri ovoga pristupa bili su Južna Koreja, Singapur, Tajvan, Japan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Island.

Treći odgovor, gde se našla velika većina, nakon kraćeg vremena pokušaja zaustavljanja virusa “prvom linijom odbrane” morale su preći na plan gde će zatvoriti granice. Zatim su tokom nekoliko nedelja karantinom sprečavale širenje virusa i značajno smanjile dnevni broj novozaraženih. Tokom razdoblja karantina razrađivale su plan izlaska i "saživota" s virusom do pojave delotvornih lekova ili vakcine.

Četvrti primer su države koje su karantinske mere započele dovoljno rano, ili su ih sprovele toliko intenzivno, da su praktično iskorenili virus unutar svojih granica. Rani primer toga je svakako Kina, ali mogu mu se, zahvaljujući uspešnosti svojih dosadašnjih mera, možda mogu nadati i Novi Zeland, Vijetnam, pa čak i Crna Gora.

Pokazalo se da su sva četiri početna pristupa nakon dovoljno vremena više-manje bile prisiljena da pređu na istu strategiju, a to je karantin različitog nivoa, primećuje Rudan.

DA LI JE KARANTIN OPRAVDAN U ODNOSU NA ŠTETU PREMA EKONOMIJI?

Da bi se na to pitanje mogao dati jasan odgovor, morali bismo najpre sa dovoljnom sigurnošću znati kolika je stvarna opasnost od virusa na nivou celog stanovništva, te kolike su ekonomske, zdravstvene, ali i sve druge štete od ovakvog “zaustavljanja sveta” na nekoliko nedelja.

Nažalost, trenutno ne znamo s dovoljnom preciznošću ni jedno, a ni drugo. Stoga sve države donose svoje odluke u uslovima sasvim nove i nepoznate situacije u modernoj istoriji. Koliko su čije mere bile opravdane, to će nauka pažljivo evaluirati još godinama.

Sasvim je razumljivo da mnogi ljudi u Hrvatskoj, kao i u svim drugim zemljama sveta, postaju vrlo nestrpljivi. U Hrvatskoj bi specifičan problem mogao da postane to što su rezultati borbe našeg zdravstvenog sistema protiv COVID-19 trenutno toliko dobri, da se sve većem broju ljudi stroge mere ne čine opravdanima, pa počinju da ih kritikuju.

Ne razumeju pritom da su rezultati dobri upravo zato što su mere bile pravovremene i stroge. U tom smislu, Hrvatska polako postaje “žrtva” svojih dobrih rezultata.

Međutim, većina ljudi u zemljama koje su iskusile znatno goru i težu epidemiju od Hrvatske brzo je shvatila da je iluzija da se može “sačuvati ekonomija” dok se barem nekako ne uspe sa kontrolom širenja virusa. Dovoljno je pogledati najveću svetsku silu, Sjedinjene Američke Države. Tamo je postojala velika podrška javnosti tome da se ne preduzimaju stroge mere ako će one celoj naciji na kraju više štetiti nego koristiti.

Problem je, međutim, što su u Njujorku, Detroitu i nekim drugim područjima počeli da uviđaju da su bolnice preko noći postale jako opterećene. Intenzivna usmerenost meda na praćenje pandemije nagnala je većinu stanovništva da se sami povuku u kuće, bez obzira na planove i preporuke svojih vlasti.

Posledično su, izuzetnom brzinom, počeli da se zatvaraju toliki poslovi da je broj nezaposlenih u SAD-u porastao brzinom koja verovatno nije viđena još od “velike depresije” koja je počela pred kraj 1929., a možda će je sada i nadmašiti.

Tako će u SAD-u u početnom talasu ove epidemije umreti nekoliko desetina hiljada ljudi, a i ekonomija će dobiti priličan udarac, primećuje Rudan u svojoj kolumni.

Treba se nadati da će genom korona virusa ostati stabilan, jer ako bude iz godine u godinu mutirao kao što to sada čini grip, imunitet stečen prethodne godine neće važiti za sledeću. To znači da, ako ne bude razvijena vakcina niti terapija, da ćemo se suočiti sa velikim brojem novih žrtava, a žrtve prvog talasa biće na neki način uzaludne jer je njihova smrt mogla da se spreči karantinom - primećuje Rudan.

KADA BI MERE MOGLE DA BUDU UKINUTE U HRVATSKOJ?

- Razmišljajući o Hrvatskoj, možda bi pomoglo reći da ovde gde živim i radim već dve decenije, u Škotskoj, već danima svakodnevno od COVID-19 umire oko 50 ljudi, a zabeleženo je oko 1,000 žrtava. Vrlo slično bi se dogodilo i u Hrvatskoj, da smo s protivepidemijskim merama zakasnili za samo dve nedelje. Na žalost, taj scenario se Hrvatskoj još uvek može dogoditi ako potcenimo ovaj virus nakon izlaska iz karantina, pa se dogodi slobodno širenje među stanovništvom.

Kada bi i u Hrvatskoj svakoga dana od COVID-19 umiralo 50 ljudi, verovatno je da bi se mnogi građani sami ponovo povukli u domove. Tada bi opet bilo teško spasavati ekonomiju i turizam. Da se iz ove situacije zaista može tako lako izaći, ne bi praktično sve države sveta trenutno pribegle protivepidemijskim merama karantina.

U velikoj većini njih nacionalne ekonomije itekako zavise od malih i srednjih preduzeća i svi su oni u istoj situaciji. Zato, treba što aktivnije raditi na planiranju što bržeg izlaska, ali i zadržati priličan oprez.

Svakako je dobro što smo u Hrvatskoj pokazali da smo u stanju obuzdati pandemiju COVID-19 protivepidemijskim merama. Portugal, Austrija, Irska, Poljska, Rumunija, Danska, Češka, Grčka i Mađarska svoje umrle broje trocifrenim brojkama, kao i Norveška i Srbija, koje su van EU. Hrvatska je s dosadašnjim brojem od 36 umrlih nakon prvih osam nedelja borbe s virusom svakako među najuspešnijim državama u Europskoj Uniji. Imamo nekoliko stotina puta manje umrlih od Italije, a razloge sam objašnjavao u jednoj od prethodnih kolumni.

Ti rezultati stoje čak i usprkos zabeleženim incidentima širenja zaraze u domovima penzionera i zdravstvenim ustanovama. Manje umrlih od Hrvatske unutar Evropske Unije trenutno imaju samo Slovačka, Letonija i Malta.

Ako je “stopa umiranja” sada već gotovo sigurno manja od 1%, a možda se pokaže i blizu 0,2% što bi odgovaralo težem gripu, znači li to da možemo da obustavimo karantin i zanemarimo COVID-19, kao što zanemarujemo i grip?

Za razliku od više-manje svih drugih bolesti s kojima se hrvatski sistem zdravstva susreće, ovaj virus ima i “četvrtu dimenziju” – vreme – kojim nam pravi probleme na koje u medicini nismo navikli.

U medicini se s prevelikim brojem slučajeva obolelih u odnosu na kapacitete susrećemo uglavnom kada klinika za traumatologiju treba naglo da zbrine povređene u velikom sudaru. Drugi je primer u ratnoj hirurgiji, kada nekoliko hirurga treba da zbrine naglo nastali velik broj ranjenih u nekoj nepredviđenoj tragediji. No, izvan toga, prevelik broj bolesnika u vremenu nije nešto o čemu imamo često razloga razmišljati.

Pretpostavimo načas da je ta, relativno malena “stopa umiranja” prilikom širenja novog korona virusa među stanovništvom, a za koju sada već možemo polako pretpostaviti da će biti negde između 0,1% i 1%, doista i jedina opasnost povezana s njime.

Tada bismo novi korona virus mogli da uporedimo s čudovištem koje nam se polako približava iz daljine, ali sve jasnije vidimo da je to čudovište fizički malo, tj. doseže nam najviše do pupka. Stoga se počinjemo opuštati, jer kakvo god da jeste, oborićemo ga tako malog na pod i savladati.

No, gledamo ga pritom samo spreda, a ne vodimo računa da ruke drži iza leđa. Tamo, u dimenziji koju ne vidimo, krije iza sebe tri metalne šipke. Kada napokon stane pred nas, ako ga i načas ispustimo iz vida i opustimo se, neverojatnom će nas brzinom s jednom od te tri šipke svom snagom opaliti po glavi.

Te tri "šipke" su, kako dalje objašnjava "sumanuto brzo širenje". Dopustimo li mu da se slobodno širi među stanovništvom, iz samo jednog zaraženog će tokom nešto više od mesec dana zaraziti i do milion Hrvata. Čak i uz malu “stopu umiranja”, u samo nekoliko nedelja imaćemo na hiljade teško obolelih, a pritom manje od hiljadu jedinca intenzivne nege sa respiratorima.

Sve one koji ne mogu da dobiju negu morali bismo da pustimo da umru od gušenja. Druga šipka je, kaže, to što virus ima "dva lica". Kada se širi u zajednici, deluje relativno bezopasno, uz blage do umerene simptome kod većine ljudi i prilično malu “stopu umiranja”.

Ali kada uđe među osetljivu populaciju, poput bolnica, rehabilitacijskih centara ili domova penzionera, tada se među njom širi ogromnom brzinom jer su svi posebno prijemčlivi.

Treća šipka je uticaj virusa na ceo zdravstveni sistem, zbog koga naglo raste smrtnost od svih drugih bolesti.

Naime, kaže Rudan, dopusti li se virusu slobodno širenje, bolnice bi začas bile prepune zaraženih, kako pacijenata, tako i lekara, sestara, ali i ljudi koji dolaze na preglede ili u posete. Ogroman deo zdravstvenih radnika završili bi i sami na bolovanju zbog COVID-19, ili pak u samoizolaciji.

Došlo bi do potpunog narušavanja funkcionisanja sistema zdravstva na svim nivoima, zbog čega bi počeli znatno više i brže da umiru i oboleli od svih drugih bolesti.

Izvor: Večernji.hr