Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DR TARABAR SA VMA DAJE SAVETE ZA GORUŠICU: šta pomaže kad vas muči kiselina u želucu

Čuveni srpski gastroenterolog dr Dino Tarabar upozorava da pojačano prisustvo želudačne kiseline vremenom može da dovede do premalignih stanja, pa čak i karcinoma želuca.

  Izvor: Foto: Shutterstock

Oko 20 do 40 procenata inače zdrave populacije ima simptome pojačanog lučenja želudačne kiseline, a gorušicu svakodnevno oseća oko 10 odsto odraslih. Ovaj poremećaj poslednjih dvadesetak godina doseže epidemijske razmere, posebno u razvijenim zemljama.

Povezane vesti

Od žgaravice više pate pušači i oni koji ispijaju veće količine kafe i alkohola, kao i gurmani koji ne mogu bez obilnih, masnih i začinjenih jela. Osim što vremenom može da nagrize želudac i da dovede do premalignih stanja, pa čak i karcinoma želuca, kiselina može da prodre i u druge delove tela i ošteti ostale organe.

Pukovnik profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije, u intervjuu za „Novosti“ objašnjava kakve posledice može da izazove kiselina kada se previše stvara u želucu:

- Kiselina, osim uobičajenih simptoma, može da prouzrokuje i tegobe slične astmi, kada se kiseli sadržaj „podigne“ do disajnih puteva, a istovremeno tu izazove i pojačano slivanje sekreta niz ždrelo, štucanje ili promuklost. Ako kiselina dugo traje, vremenom može da izazove i eroziju zuba, a nije retkost ni da se kiselina prikazuje i kao nesrčani bol u sredogruđu.

Sa kojim oboljenjima gorušica ide „ruku podruku“?

- Kod gojaznih osoba i kod trudnica se povećava intraabdominalni pritisak koji može da dovede do poremećaja tipa želudačne kile (hijatus hernija), što je osnovni preduslov pojave refluksa kiselog sadržaja u jednjak i prema grlu. Lečenje nitratima i antagonistima kalcijuma kod pacijenata sa koronarnom bolešću smanjuje pritisak donjeg sfinktera jednjaka što, opet, omogućava refluks ka jednjaku.

Oboleli od šećerne bolesti imaju usporeno pražnjenje želuca (autonomna neuropatija), što ima za posledicu duže zadržavanje kiseline u želucu sa posledičnim refluksom ka jednjaku.

I oboleli od reumatskih bolesti koji često koriste lekove iz grupe nesteroidnih antireumatskih lekova imaju za posledicu oštećenja sluznice jednjaka i želuca koje se produbljuju i komplikuju zbog pojačanog lučenja kiseline.

Povezane vesti

Po kojim tegobama se ovaj poremećaj prepoznaje?

- Tipični simptomi pojačanog lučenja kiseline sa vraćanjem ka jednjaku (refluksna bolest) su gorušica, vraćanje želudačnog sadržaja i pečenje u sredogruđu. Osećaj pečenja ili žarenja počinje u želucu ili donjem delu grudne kosti sa širenjem iza grudne kosti sve do vrata. Pojačava se nakon jela u ležećem ili sagnutom položaju. Ipak, važno je reći da svako vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak ne mora da dovede do upalnih promena na jednjaku kao ni do daljih komplikacija.

Koji netipični simptomi mogu da ukažu na višak želudačne kiseline?

- Pojačano lučenje kiseline može da izazove veoma neprijatne simptome ako ošteti sluznicu u grlu i disajnim putevima izazivajući neprijatne simptome tipa bolova, preteranog slivanja sekreta u ždrelo, otežanog gutanja, osećaja prisustva stranog tela u grlu, upornog kašlja, gušenja, promuklosti. Vrlo često se ovi simptomi ne povezuju sa hipersekrecijom i regurgitacijom, pa traju nepotrebno dugo, a pacijenti su bez adekvatne terapije kada su češće izloženi daljim komplikacijama.

Ipak, želudac najviše strada zbog kiseline. Kako kiselina deluje na njega?

- Najtipičnija posledica hipersekrecije kiseline predstavlja pojavu ulkusne bolesti koja zahvata i dvanaestopalačno crevo. Istina, tipičniji uzročnik ulkusne bolesti je infekcija helikobakterom, a čirevi nastaju i kao posledica delovanja nesteroidnih antiupalnih lekova (diklofenak, ibuprofen), u sklopu stresova (stres ulkus), virusnih infekcija (herpes simpleks, citomegalo virus), vaskularnih bolesti ili kao posledice primene citostatika i zračne terapije.

Povezane vesti


Kojim mehanizmom kiselina izaziva te tegobe?

- Jednjak i želudac predstavljaju jedinstvenu celinu za prolazak hrane u ostale organe digestivnog trakta, a donji mišić jednjaka tu ima veoma važnu ulogu. Taj mišić se nalazi na prelasku jednjaka u želudac i ima ulogu da u normalnim uslovima sprečava vraćanje kiseline i želudačnog sadržaja nazad ka jednjaku. Tokom jela i gutanja dolazi do otvaranja ovog mišića koji se odmah po prolasku zalogaja hrane zatvara sve do sledećeg zalogaja. U slučaju povećanog pritiska u trbuhu (gojazni, trudnice) dolazi do pomeranja želuca u grudnu duplju i izostanka veoma važne funkcije ovog mišića. Takođe, konzumiranje masne hrane, povećanim unosom kafe, alkohola, pušenjem dolazi do slabljenja ovog mišića, što omogućava vraćanje hrane i kiselog sadržaja u jednjak. Sluznica jednjaka nije „pripremljena“ na ovako kiseo sadržaj i u slučaju dugotrajne iritacije dolazi do neminovnog oštećenja sluznice.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije