Gljivice (fungi) mikroorganizmi su biljnog porekla, a pošto nemaju svoj metabolizam, moraju parazitski da žive od nekog drugog organizma.

Mogu da se jave u celom ljudskom organizmu, ali budući da koža zahvata najveću površinu našeg tela i predstavlja njegovu prvu odbranu, ona je i najviše podložna. 

Gljivice unutar organizma mogu da čine i normalnu, saprofitnu floru u pojedinim organima, što znači da su tu već domaćini, da učestvuju u metaboličkim procesima i probavi hrane koju uzimamo. Kada se iz nekog razloga naš odbrambeni sistem naruši - prilikom uzimanja antibiotika, određene vrste hrane ili neredovne ishrane - broj gljivica počinje da se povećava i mogu da izazovu oboljenje.

PROČITAJTE VIŠE:  KAKO DA PREPOZNATE I LEČITE VAGINALNE INFEKCIJE: evo kako sprečiti opasne gljivice i bakterije (SAVETI)

Najčešća gljivica koja se javlja u ljudskom organizmu je kandida albikans i ona čini 90-95 odsto uzročnika gljivičnog oboljenja - kandidijaze u našem organizmu.

Simptomi u zavisnosti od organa

Koža: Pojavljuju se svetloroze ili braonkaste promene u obliku pečata koje često svrbe, počinju da se perutaju i stvara se skrama. Najviše se javljaju na delovima tela koji su topli i podložni vlazi, jer toplota i vlaga stvaraju uslove za razmnožavanje gljivica. Kandida na koži može biti površinska ili duboka. 

Rožnati delovi tela: Na noktima mogu da se jave beličasto-žućkaste promene, nokat postaje čvrst, jak i često puca, što može da izazove i bolove. 

Stopala: Posebna vrsta kandidijaze je atletsko stopalo, a bolest je dobila ovo ime jer se viđa kod sportista koji su dugo u patikama i čarapama, pa se noge znoje i javljaju se gljivice. Najčešće se pojavljuje između prstiju i na petnom delu, uz crvenilo, svrab i neprijatnost. 

Digestivni trakt: Gljivice se najčešće javljaju u ustima, odnosno na jeziku, i oseća se neprijatnost, naročito ujutru. Na jeziku se stvaraju beličaste promene koje se talože i mogu da se pojave pukotine. Gljivica oslabi naš imunološki sistem i kad neka bakterija umeša prste i napravi infekciju.

Kada se nađu u crevima, dolazi do čestih prolivastih stolica, ponekad beličastih, i bolova u stomaku, u zavisnosti od broja gljivica. Međutim, u stolici često može da se nađe kandida, a da ne izaziva nikakve tegobe. 

Vaginalno: Veoma je česta, naročito kod žena koje piju antibiotsku terapiju. Može da se prenese i seksualnim putem. Simptomi su beličasti sekret, peckanje i svrab, a ponekad čak i bolovi. Gljivica digestivnog trakta nije zarazna, međutim, ona na koži ili otvorenim delovima tela može da se prenese i dodirom.

KAKO SE LEČI KANDIDIJAZA PROČITAJTE OVDE!

PageBreak

Lečenje 

Kandidijaze na otvorenim delovima tela - na koži, kosi i noktima - leče se lokalno, raznim kremama, pastama, puderima i šamponima, bez unošenja lekova, antimikotika, koji imaju i svoje negativne strane. Jedna od njih je, recimo, da umanjuju dejstvo metformina (glukofaža) kod dijabetičara. 

Antimikotici se oralno daju jedino ako je infekcija uznapredovala i pacijent ima tegobe, i to se čini pod strogom kontrolom lekara. Ako pacijent duže vreme uzima lekove, redovno se rade krvna slika, biohemijske analize i transaminaze, pa ako dođe do porasta bilo kog parametra, terapija se prekida. Često se desi da oralna antimikotička terapija traje šest meseci, pa i duže, jer je kandida jako otporna i uporna gljivica i ne reaguje tako često na terapije.

Ishrana i higijena 

Pacijentima se savetuje dijetalno-higijenski režim i ishrane i ponašanja. Ne treba jesti hranu bogatu šećerima, onu koja sadrži kvasne gljivice (pšenično brašno i testa), turšiju, sirće i druge kisele namirnice, mleko i mlečne proizvode, osim jogurta. On je naročito dobar kod kandidijaze, pa se savetuje da se pije pola litra dnevno. Treba jesti hranu koja negativno deluje na kandidu, a to su crni pirinač, bareno povrće... Bolje je paziti na ishranu nego uzimati lekove.

Ako je neophodno da pacijent pije antibiotike, koji sami po sebi stvaraju pogodno tlo za razmnožavanje gljivica, to mora da čini pod strogom kontrolom lekara.

PROČITAJTE VIŠE: POSLE NJEGA VIŠE NEĆETE JESTI ŠEĆER: evo zašto treba da jedete eritrit koji je pogodan i za anti-kandida dijetu

Veoma je bitno i održavanje lične higijene. Treba se redovno tuširati i sušiti i nikad se ne sme dozvoliti da neki deo tela ostane mokar ili vlažan. Preporučuje se nošenje pamuka i svile do tela. Ne treba nositi veš od sintetike, jer ona sama po sebi stvara vlažnu sredinu.

KLIKNITE OVDE DA PROČITATE NASTAVAK TEKSTA!

PageBreak

Opšta kandidijaza  

Opšta ili sistemska kandidijaza javlja se u celom organizmu, najčešće kod pacijenata koji već imaju narušen imunitet: u terminalnoj su fazi karcinoma, imaju sidu, virusne infekcije, hematološka i hronična oboljenja kod kojih je narušen imunološki sistem. Lečenje se i ovde sprovodi samo ako kandida stvara simptome zbog kojih pacijent ima problema. Kod osoba koje su imale transplantaciju organa ili koštane srži neophodno da se uzimaju antimikotici, jer su ovi pacijenti podložni virusnim oboljenjima koja za njih predstavljaju problem. 

Gglivice kod dece 

Kandida može da se javi kod beba i dece, ali najčešće lokalno, na koži. Kod beba je to ispod pelena, jer je tu toplo i vlažno. Postoji gljivica koja izaziva lišaj, uglavnom kod mlađe populacije. Javlja se na leđima i grudnom košu kao braonkasta pigmentacija u obliku novčića i lako se prenosi.

Maslinovo ulje, soda bikarbona...

Pacijentima koji su u panici kada im se otkrije kandida u stolici preporučuje se da, ako nemaju tegobe, kandidijazu ne diraju. Ljudski organizam je jedan veliki kompjuter koji sam sebe reprodukuje i sam sebe leči. Prvo ga treba pustiti da se sam izbori, osim ako pacijent ima tegobe izazvane kandidom.

Kandida je uporna i iziskuje duže lečenje, ali može da se izleči i prirodnim sredstvima, a ne samo lekovima. Za to su dobri i maslinovo ulje, soda bikarbona... Kad nekome nađemo malo kandide u ždrelu, savetujemo da u pola čaše tople vode sipa na vrh kašičice sode bikarbone i time ispira usta pred spavanje. To je često dovoljno da pomogne.

Ne lečite se sami!

Ako pacijent dobije bilo kakav osip po koži, pomisli na kandidu i sam počne da se leči. U apoteci kupi neku mast koja često sadrži kortikosteroide, što je opasno, jer time samo pospešuje kandidu. Dođu s dubokim kandidijazama baš zato što su uzimali ono što nije trebalo. Ništa ne treba uzimati bez saveta lekara. 

Tekst: Ljilja Jorgovanović

Izvor: Kurir