„Kameno ulje” u Rusiji važi za čudotvoran lek.
Krv stene, kameno ulje, suze crnih džinova... Za mumio postoji bezbroj poetskih naziva i prepričava se bezbroj legendi o čudesnom dejstvu ovog planinskog balzama. Drevni lekari su smatrali mumio eliksirom besmrtnosti. Iako su njihove savremene kolege skeptične po ovom pitanju, oni ipak priznaju: mumio je jedan od najefikasnijih prirodnih lekova.
Mnogi Rusi ovaj lek drže u frižiderima. Altajski mumio je skupocena smola neobičnog mirisa. Na pitanje „šta leči”, poznavaoci odgovaraju kratko: „gotovo sve”! Osamdesetih godina čudesno sredstvo čuvalo se skoro u svakom sovjetskom frižideru. Gotovo ni o jednom drugom leku nije nastalo toliko mnogo mitova, a ovo su samo neki od njih:
MIT 1: MUMIO SU OTKRILI SOVJETSKI NAUČNICI U XX VEKU
ISTINA:Mumio je poznat čovečanstvu već hiljadama godina. Još je Aristotel preporučivao ovaj lek pacijentima sa oštećenim sluhom. Popularna drevnoistočna poslovica je glasila: „Samo mumio spasava od smrti.“
Egipćani su ovo sredstvo koristili za balzamiranje faraona. Kasnije su Evropljani masovno počeli da pljačkaju drevne carske grobnice u potrazi za čudesnom „ilirijskom smolom“.
U srednjem veku mumio je koštao tri puta više od zlata, što je izazvalo poplavu falsifikata. Neki prevaranti su čak „proizvodili“ mumio od leševa pogubljenih zločinaca, koje su im prodavali dželati upravo sa gubilišta.
Međutim, mumio je uskoro izašao iz „mode“ i bio potpuno zaboravljen sve do sredine 20. veka, kada su sovjetski naučnici pokrenuli temeljno istraživanje sastava i svojstava legendarnog planinskog balzama.
PROČITAJTE JOŠ: Kako soda bikarbona leči mokraćne infekcije: 1 kašičica dnevno umiruje peckanje u bešici (PRIRODNI LEKOVI)
MIT 2: FORMULA MUMIJA DO SADA NIJE POZNATA
ISTINA: Tokom dugog vremena ljudi nisu znali od čega se tačno sastoji ovaj tajanstveni lek. Da li je njegovo poreklo biljno, životinjsko ili mineralno? Savremeni naučnici odgovaraju: i jedno i drugo i treće. Mumio je kombinacija organskih i neorganskih komponenata, koje su se u procesu fosilizacije „pretopile“ u jednu smolastu supstancu.
„Kameno ulje“ nastaje u procepima stena i u planinskim pećinama. Sastav mumija i njegov izgled razlikuje se u zavisnosti od toga, gde je on pronađen: u planinama Centralne Azije se dobija smola zlatno-crvenkaste boje, na Tibetu i Himalajima – bela, a na Altaju i Uralu – crna.
Iako postoji više vrsta mumija, hemičari su ipak izveli jedinu formulu ove supstance. Crne „planinske suze“ sadrže pola Mendeljejeve tablice, retke mikro i makroelemente, amino-kiseline, vitamine i eterična ulja. Međutim, proces nastajanja „krvi stena “ još uvek predstavlja misteriju za naučnike. Najčešće se sirovinom za mumio smatraju timijan, šipurak, pirevina, valerijana, pelen, nana u kombinaciji sa voskom divljih pčela i izmetom poljskih i slepih miševa i veverica.
PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI KAKO SE PRIPREMA MUMIO KAO LEK PROTIV DIJABETESA I REUME...
