Naše bake nisu vodile računa o zdravoj hrani. Tako bi se moglo zaključiti po njihovim prehrambenim navikama.

Nisu ih mučile nedoumice o zdravim i nezdravim namirnicama. No naše mame su počele s jelovnika uklanjati neke namirnvice zbog upozorenja da su štetne. Čini sa da ćemo upravo te namirnice ponovo uvrstiti u jelovnik.  Godinama su nas nutricionisti uveravali u to kako neke namirnice moramo izbegavati ili barem jesti u malim ili vrlo malim količinama. Nova otkrića rehabilitovala su neke od tih takozvanih neprijatelja zdravlja, prenosi sajt Salon.com. Podsećamo vas na nekadašnje tvrdnje i donosimo neke nove tvrdnje, a vi prosudite i odlučite kako ćete sastaviti jelovnik. 

Mit o soli

Nekada: So ubija, povećava krvni pritisak i izaziva hipertenziju. 

Sada: So je važna za zdravlje, štaviše, potpuno izbegavanje ili nedovoljna unos soli je opasan po zdravlje.

Nova mudrost je zapravo starija od stare, a Rimljani su so smatrali začinom života. O tome koliko je bila na ceni najbolje svedoči činjenica da je pri trgovini zamenjivala novac. Naime, pre nego što je so došla na optuženičku klupu i proglašena opasnijom od šećera i alkohola, smatrana je itekako zdravom hranom. Na primer, himalajska ili nerafinisana morska so bogate su mineralima koji  doprinose pravilnom radu štitne žlezde i ubrzavaju metabolizam. 

Mit o kafi

Nekada: Kafa odnosno kofein je jako loš. 

Sada: Kafa je bogata antioksidantima i ostalim hranljivi materijama koje poboljšavaju zdravlje. 

Kafa je bogata antioksidansima i male količine kofeina nisu štetne.. Naučnici navode da umerene količine kafe pomažu neuronima da bolje ispunjavaju svoje funkcije, održavaju sposobnost pamćenja, jednako kao i brzinu rekacije, poboljšavaju sposobnost koncentracije I raspoloženje. Kafa pritom ubrzava metabolizam, smanjuje opasnost od dobijanja dijabetesa tipa 2 i staračke demencije a prema nekim naučnicima je korisna I protiv Alchajmerove bolest..

Mit o punomasnom mleku

Nekada: Punomasno mleko dovodi do viška kilograma. 

Sada: Potpuno suprotna od starog ubedjenja. 

Veća je verovatnoća da ćete se ugojiti od mleka sa manje masti nego od punomasnog mleka. Studija na Univerzitetu Harvard pokazala je da uprkos preporukama Američke akademije za pedijatruju, da deca piju obrano ili mleko sa niskim sadržajem mlečne masti posle druge godine života nije doprinelo da deca budu zdravija I mršavija. U stvari studija je otkrila suprotno. Deca koja su pila obrano mleko bila su deblja od onih koja su pila punomasno.  

Mit o čokoladi

Nekada: Od čokolade se dobijaju bubuljice i kilogrami. 

Sada: Crna čokolada je prebogata antioksidantima. 

Tamna čokolada bogata je antioksidansima. Ta vest će razveseliti mnoge, a stigla je jos 2011. godine, kad su naučnici s Univerziteta Kembridž dokazali da čokolada pomaže pri sprečavanju moždanog udara i povećanog krvnog pritiska. Novije istraživanje čak je dokazalo da su osobe koje jedu kvalitetnu čokoladu mršavije u poređenju sa osobama koje uopše ne jedu čokoladu.

Mit o jajima

Nekada: Jaja dovode do zapušavanja arterija i povećavaju rizik srčanog I moždanog udara kao I dobijanja dijabetesa. 

Sada: Jaja su skoro savršena hrana. 

Jaja su skoro savršena, kompletna namirnica. Kao i u slučaju sa solju, vraćamo se na nekadašnja verovanja. Nekada su svi koji su imali kuću I dovrište imali barem jednu koku upravo kako bi dnevno imali jedno sveže jaje. To je bilo početkom prošlog veka, a onda se pojavio holesterol kao veliki bauk. Prošle godine, naučnici su odlučili da reše misteriju da li su jaja dobra ili loša. Otkrili su da jaja nikako nisu uzrok za dobijanje moždanog i srčanog udara kod zdravih osoba. Naprotiv, jaja podižu dobar I smanjuju loš holesterol. Bogata su gvožđem, proteinima I antioksidansima. Rešenje je da koristite domaća jaja a ne ona koja su snele koke u fabrikama gde ih hrane koncentrovanom hranom.

Tekst: Vesna Stanimirović