Koliko ste puta zajedno s prijateljicom započeli istu dijetu, pa ona dotera liniju, a vaša kilaža ni makac? 

Zašto se to dešava? 

Hrana koju jedemo, količina i broj obroka – sve to ima velikog uticaja na naše zdravlje. Međutim, budući da smo svi različiti, svako od nas drugačije reaguje na hranu, naročito kada je reč o dijeti.

O novom programu dijete i uticaju genetike razgovarali smo sa Ivanom Buzadžić, specijalistom genetike u Aqualab + laboratoriji u Beogradu. Određena ishrana, vrsta i intenzitet vežbi, koje nekome odgovaraju i daju zadovoljavajuće rezultate, za drugu osobu mogu biti potpuno pogrešne. Da bi se pronašla odgovarajuća kombinacija ishrane i vežbi za pojedince, sprovodi se testiranje gena, tj. analiza DNK, kojom je obuhvaćeno 13 varijanti gena.

VIŠE: Apetit, sitost i gojaznost: ovi hormoni upravljaju našim željama za hranom

"DNK analiza pruža vredan alat za upravljanje zdravljem, kvalitetniji pristup životu, ishrani, rekreaciji i način da svako poboljša telesni i zdravstveni status. Dobijeni rezultati daju preporuke o ishrani i vrsti i intenzitetu vežbi. 

Nutricionistička genetika analizira uticaj gena na ljudsko zdravlje, posebno na gojaznost, uz prevenciju kroz individualni program aktivnosti i ishrane, koji je zasnovan na genotipu. Istraživanjima je utvrđeno postojanje više od 500 gena povezanih s težinom, udelom masnog tkiva u telu, nastankom masnih ćelija, metabolizmom ugljenih hidrata, varenjem laktoze, kao i proizvodnjom energije i toplote.

DNK analizom se određuju i varijante gena koje utiču na sposobnosti kao što su izdržljivost ili snaga, što konačno pokazaje da li je neko genetski predisponiran za aerobne vežbe ili vežbe snage", objašnjava naša sagovornica. 

Odgovori koje daje DNK analiza... čekaju vas na drugoj strani teksta!

PageBreak

Ljudi su međusobno različiti, kako fizički tako i u pogledu gena, a sve popularne dijete su uopštene. 

Zato neko ima uspeha u mršavljenju, a neko ne. Imajući u vidu genetsku jedinstvenost svakog od nas, nerealno je očekivati da dve osobe, sledeći istu dijetu ili trening, pokažu jednake rezultate. Personalizovanom analizom dobija se i stručno mišljenje i preporuke lekara sportske medicine i nutricioniste, što omogućava potpuno ostvarivanje programa.

Ovaj test može da pomogne ako želimo da:

  • usavršimo način ishrane i vežbi
  • sprečimo gojaznost
  • proverimo koji nam sport i rekreacija leže
  • bolje upoznamo sebe i živimo u skladu s tim

Budući da cilja u samu suštinu, jedinstvenu gensku osnovu, ovaj pristup se razlikuje od svih ostalih. "Postupak uzimanja uzorka DNK kratak je i bezbolan jer se analizira bris sluzokože usne duplje. Različitim hemijskim reagensima DNK se izoluje i potom umnožava da bi se dobilo što više materijala za analizu. Kada se utvrdi genotip, nutricionista i fiziolog daju mišljenje o najpovoljnijem načinu ishrane i fizičke aktivnosti", zaključuje Ivana Buzandžić. 

Zašto su dobre bakterije važne za varenje i šta znači imati nesekretorni status?

"Crvena krvna zrnca i druge ćelije, uključujući i one u tzv. sekretornim tkivima na zidovima usne duplje, creva i želuca, na površini imaju različite glikoproteine (antigene). Kod nekih ljudi dolazi do mutacije antigena, što znači da imaju status nesekretora (genotip A/A) i da su izuzetno otporni na izazivače želudačne viroze (mučnina, povraćanje, dijareja, bol, malaksalost, glavobolja, kašalj, granična temperatura). 

Naime, da bi virus napao ćeliju, mora da se na nju veže pomoću njenih antigena, a kako nesekretori nemaju te antigene, virus ih ne može napasti. S druge strane, antigeni u crevima hrana su dobrim bakterijama ili probioticima, koji su važni za varenje i zaštitu tela od patogenih, loših bakterija. Pošto ljudi sa statusom sekretora stalno izlučuju šećer u sistem za varenje, dobre bakterije imaju neprekidan izvor hrane, a čovek višestruku korist. Za razliku od njih, nesekretori ne oslobađaju šećer, pa nema hrane za dobre bakterije i njihova količina se smanjuje. 

VIŠE: Zdravo, Adel, posle zdrave dijete: Evo šta svim ženama poručuje pevačica novog hita "Hello"

Usled njihovog nedostatka ljudi su podložniji problemima s varenjem, gojaznosti, zarazom od štetnih bakterija iz okoline. Zato se savetuje unos dobrih bakterija (probiotika) putem hrane. Kako je kod nesekretora umanjena aktivnost enzima koji pomaže varenje masti, to je razlog da izbegavaju masnu hranu. Najnovija istraživanja pokazuju da 20 odsto ljudi pripada nesekretorima, što znači da svaka peta osoba treba da obrati pažnju na više faktora da bi joj dijeta bila uspešna."

Tekst: Vesna Stanimirović

Izvor: Lisa lepa & srećna