Današnje žene u proseku imaju i do 20 centimetara širi struk nego njihove majke šezdesetih godina.
To što smo kao generacija viši za tri do šest centimetara, što nam je broj cipela narastao s prosečnih 36 na 39, što nam se povećao obim grudi i bokova i prosečna težina, upućuje na zaključak da su se poslednjih decenija dogodile važne promene u našem stilu života, ali i u kvalitetu hrane koju jedemo. U celom tom „razvojnom skoku” stručnjake najviše zabrinjava činjenica da se sve više širimo u struku, a abdominalna gojaznost (kao i opšta gojaznost,uostalom), potvrđuju sve moderne zdravstvene studije, direktno je povezana sa čak dvadesetak vrsta raka, a pre svega s rakom debelog creva i pankreasa kod muškaraca, te s rakom dojke i materice kod žena. Medicina je tu neumoljiva: 86 centimetara u struku za žene i 100 za muškarce alarmantna je brojka. Oni koji su bar jednom pokušali da se uhvate u koštac sa salom na stomaku, dobro znaju da ga se nije nimalo lako osloboditi.
Da je reč o kompleksnom problemu i da nije samo stvar u kalorijama koje unosimo u organizam ili u fizičkoj vežbi koju (ne)praktikujemo, svedoči i činjenica da i mršave žene imaju stomak, ali i da, na primer, dizači tegova imaju savršeno izražene pločice a vrlo retko vežbaju trbušnjake. Ili pak to što neki izgube i po dvadesetak kilograma, trbuh im i dalje ostaje prevelik.
Žene uopšte ne bi trebalo da staju na vagu, tvrde neki stručnjaci, jer kilogrami nisu najvažniji pokazatelj - mnogo je bitniji odnos masnog i mišićnog tkiva u telu. Brzo hodanje ili lagano trčanje, plivanje, kao i druge aerobne aktivnosti zbog kojih će puls biti lagano povišen, kao da ste konstantno zadihani, potrošiće najviše energije iz masnog tkiva. Kako biste imali ravan stomak, važno je da imate snažnu mišićnu masu, jer što mišić više raste, to više i troši, pa mu je potrebno i više energije za regeneraciju. A pri tom troši upravo energiju iz masnog tkiva. U skladu s tim, idealna aktivnost za rekreativce je brzo hodanje, i to 45 minuta tri do četiri puta nedeljno, pri čemu je važno da uradite i seriju trbušnjaka, čučnjeva ili iskoraka koji će vam „potrošiti” mišiće.
Nakon trbušnjaka obavezno odradite i seriju vežbi za leđa kako biste ih osnažili i kako ne bi došlo do pomeranja leđnih mišića prema napred. Zbog takvog nepravilnog držanja tela i stomak će vizuelno izgledati veći. Ravan stomak je stvar celokupne stabilne muskulature.
Kada pri izvođenju trbušnjaka osetite da vam idu suviše lako, znak je da nešto morate da menjate, jer je telu potrebno 20 minuta vežbanja da počne da troši energiju iz masnog tkiva.
Telo ne sme da bude gladno
Elektrostimulacija kritičnih tačaka ubrzava potrošnju iz masnog tkiva tretirajući upravo ciljani deo. Masne ćelije ne mogu nestati iz tela, ali se mogu smanjiti. Pri tom telo ne sme da bude gladno. Ugljene hidrate trebalo bi da svedete na najmanju moguću meru, a kako dan ide prema kraju, trebalo bi i da još smanjujete njihovu količinu. Tako, na primer, preporučljivo je da za doručak jedete ugljene hidrate, jer oni organizmu daju snagu za ceo dan i predstavljaju „hranu za mozak”, dok je za večeru najbolje da unosite belančevine.
Ugljeni hidrati poput belog hleba, belog šećera, testenine, koji imaju visoki glikemijski indeks, vuku na sebe vodu, pa ako je takva hrana najzastupljenija u vašem dnevnom jelovniku, sigurno ćete imati stomak koji verovatno i neće biti toliko „rezultat” vaše prekomerne težine koliko nepravilne ishrane. U tome leži i odgovor na pitanje zašto i mršave žene imaju poveći stomak. Ljudskom telu su potrebne i masti, i belančevine, i vlakna, no nije svejedno odakle ih dobijamo - važno je da ih osigurate iz najboljih namirnica. Tako, ako jedete ugljene hidrate, umesto obične testenine odaberite onu integralnu jer ima manji glikemijski indeks. Visokoproteinsku hranu, koju je dobro jesti za večeru, čine nemasni sir, tunjevina, pileće meso, riba, soja i druge mahunarke poput sočiva ili graška, smeđi pirinač, orašasti plodovi…
Nutricionistkinja Sintija Sos osmislila je dijetu za ravan stomak i pretočila je u knjigu "Kako da imate ravan stomak kakav ste uvek želeli" (Flat Belly Diet: How to get the flat stomach you’re always wanted), koja je ubrzo postala jedna od najprodavanijih u Americi.
Jedna grupa žena se četiri sedmice držala njenog plana ishrane i prosečno su izgubile 33 odsto viscelarne debljine, odnosno one koja se sakuplja u području struka. Pa koje su to namirnice, po njenom mišljenju, „saveznice” ravnog stomaka? Nutricionistkinja tvrdi da bi trebalo jesti hranu bogatu monozasićenim masnoćama kao što su orašasti plodovi, maslinovo ulje ili tamna čokolada. Spanać i drugo zeleno povrće, kao i belo meso, te bobičasto voće, takođe su dragocene namirnice.
Problemi koje donosi gojaznost
Svakako bi trebalo da izbegavate gazirana pića jer abdominalna debljina veoma često nije samo posledica unutrašnjeg sala koje se nakuplja oko creva i drugih organa u abdomenu, već i nadutosti. A šta mislite, gde odlaze svi oni mehurići iz gaziranog soka? Zbog sličnog efekta, stomak „ne voli” ni brokoli, karfiol, kupus, biber, citrusno voće, gume za žvakanje - jer te namirnice stvaraju gasove u crevima. Isto tako, problem je i hleb, ali ne toliko sam po sebi koliko moderne metode pečenja.
Naime, kako bi se što duže sačuvala mekoća i svežina, u hleb se dodaju razni dodaci (enzimi) koji kod mnogih stvaraju osećaj nadutosti. Uloga hrane danas se proučava više nego ikada pre, a mnoge bolesti modernog doba povezane su s njom. Masti koje se nakupljaju oko struka, tzv. „viscelarne masti”, najmanje su estetski problem, iako je često upravo to glavni razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju na dijete, odnosno na promenu prehrambenih navika. Više od estetike, zabrinjava činjenica da masnoće u području struka luče aktivne supstance, poput hormona ili belančevina, koje direktno utiču na pojavu bolesti u svim organima, a posebno loše deluju na krvne sudove.
Arteroskleroza, šećerna bolest i povišeni krvni pritisak tegobe su koje stručnjaci povezuju s viškom masti, ali u poslednje vreme taj višak često se spominje i u kontekstu različitih tumorskih oboljenja. Svakim proširenjem stomaka od 2,5 centimetra rizik od raka debelog creva povećava se za pet odsto. Iako je utvrđeno kako se, dok se borimo s viškom kilograma, istovremeno borimo i protiv nekoliko vrsta tumora, najčešće se, ipak, uz debljinu, osim raka debelog creva, veže i rak pankreasa, dojke i materice.
Na primer, žene sa širinom struka od 85 centimetara dvostruko su više izložene pojavi raka endometrija (sluznice materice) nego žene sa strukom od, na primer, 77 centimetara. Kako su to povezani debljina i pojava raka? Masno tkivo luči citokine koji izazivaju upale raznih tkiva i organa. Što je više masnog tkiva, to je više citokina, i stvar se vrti u krug. Upale koje se često ponavljaju izazivaju propadanje epitelnih ćelija, a svaka hronična upala inklinira pojavu raka, koji će se pojaviti ako su ispunjeni i neki drugi preduslovi, pa nije daleko od istine ona izreka da „rak uvek tinja, ali je pitanje hoće li se pojaviti”. Osim toga, višak masnog tkiva izaziva rezistenciju na insulin, a tada insulin gura „u vatru” i ostale hormone, pre svega hormon rasta. Nastaje lančana reakcija kod koje cirkuliše višak hormona estrogena, a kao što je poznato, podizanje nivoa hormona utiče na pojavu raka.
Ceo niz činilaca utiče na uspešnost tog složenog procesa mršavljenja: veza između emocija i hrane, uticaj hormona i gena, psihološki aspekti, telesna aktivnost… Ako znamo da je gojaznost postala epidemija modernog doba, možemo očekivati da će i broj tumorskih bolesti idućih godina rasti. Stil života, koji pre svega podrazumeva nepravilnu ishranu i nedostatak kretanja, može se smatrati glavnim krivcem za takvo stanje. Ne promeni li se nešto po tom pitanju i ne postanemo li svesni da nas kalorije ubijaju, u prvom redu one iz zasićenih masti, vrlo brzo nadmašićemo današnjih 86 centimetara prosečne širine ženskog struka. Nekad idealnih 60 centimetara već je davno zaboravljena priča.
Novi standardi doveli su do toga da je i tekstilna industrija morala da se prilagodi promenama. Jedno istraživanje u Španiji pokazalo je da čak 41 odsto žena ne može da pronađe odgovarajući konfekcijski broj jer je sva odeća krojena za „mršavice”. I dizajnerima je postalo jasno da više ne smeju da insistiraju na modelima peščanog sata jer to jednostavno odgovara tek malom broju žena. Tako je jedan poznati proizvođač farmerki, uzimajući u obzir promene koje su se poslednjih decenija dogodile na ženskom telu, uveo modele pantalona prema zaobljenosti tela: od blago do onih izrazito zaobljenih.
Promena životnih navika
Umesto da se predamo i prilagodimo novim standardima, možda je mudrije vratiti u život neke navike naših predaka. Na primer, pedesetih godina prošlog veka samo su retke porodice sebi mogle da priušte luksuz druženja pred televizorom, a danas prosečna porodica pred TV ekranom provodi četiri sata. Uz to, sve manje pešačimo, postali smo zavisni od automobila i komoditeta koji nam oni daju, jedemo hranu sumnjivog kvaliteta i, što nije zanemarljivo, stres je postao naša svakodnevica. A sva istraživanja pokazuju kako je sa stresom najviše povezana najopasnija debljina - ona u području struka.
Danijela Petrov
