Alfa izjavama do ostvarenja ciljeva

Afirmacije - pozitivne izjave o sebi i životu, mogu da budu veoma moćne i da utiču na promene u svakoj sferi u kojoj to želimo. Međutim, one deluju samo kada u njih verujemo. Na primer, ako neko ko je punačak želi da izgubi kilograme, trebalo bi što češće, a najkorisnije je odmah nakon buđenja i pre nego što zaspi, u sebi da ponavlja izjavu tipa: „Ja sam vitka i zdrava, izgledam najbolje što mogu.“ Neke osobe koje imaju prekomernu kilažu moći će u to da poveruju, naročito ako su ranije već bile vitke, pa poznaju taj osećaj. Sa druge strane, neko ko je debeljuškast otkad zna za sebe imaće problem da poveruje u ovakvu izjavu. Kod takve osobe afirmacija neće mnogo pomoći - štaviše, može da se desi da se osoba koja je disciplinovano u sebi ponavljala ovu izjavu isfrustrira što je rezultat izostao. I šta onda?

Tomislav Budak, autor knjige Transformacija karmičkih obrazaca i kreator istoimenog sistema za rad na sebi, otišao je korak dalje i postavio koncept alfa izjava koje su daleko moćnije jer im je cilj da osoba zaista veruje u ono što izgovara. Ali kako poverovati u nešto nam je oduvek delovalo nedostižno? Tomislav Budak ima odgovor:
- Alfa izjave su kratke pozitivne rečenice kojima izražavamo čistu nameru da se nešto desi, a koje su nabijene energijom koja im daje snagu da se manifestuju u stvarnom svetu. Isto kao i afirmacije one počinju prvim licem jednine (rečju „ja“, „moje“, „meni“), izražene su u sadašnjem vremenu, i potrebno je voditi računa da u sebi ne sadrže negacije (reči kao što su „nemam“, „nisam“ i sl.). Ono po čemu se razlikuju od afirmacija i sugestija je to što predstavljaju istinu u datom trenutku.

Naime, potrebno je da izjavu koju izgovaramo doživimo kao realnu mogućnost, kao kreaciju koja u sebi sadrži istinu i kojoj je samo potrebno vreme da se realizuje i materijalizuje. Tu dolazimo i do suštine metode koju je osmislio naš sagovornik.
- Da bi neka izjava za nas postala realno ostvariva, moramo da prođemo kroz nekoliko koraka čiji je cilj da „rastvore“ sva ona uverenja koja nas sprečavaju da poverujemo u istinitost neke izjave.
Prema Tomislavu Budaku to se radi uz pomoć tehnika koje je nazivao formula rastvaranja i formula stvaranja. Sprovođenje ove dve formule, kao i proveru „istinitosti“ alfa izjave, trebalo bi raditi u paru.

1. Izgovaranje alfa izjave

Potrebno je da sednemo preko puta partnera koji nam pomaže, da se opustimo, zatvorimo oči i da se u punoj meri koncentrišemo na misao, odnosno cilj koji želimo da postignemo. Zatim otvorimo oči, i partner nas zamoli da izgovorimo svoju alfa izjavu. Tada izgovaramo, na primer:
„Ja odlično zarađujem, radeći posao koji volim.“

2. Naša reakcija na izjavu

Zatim se desetak sekundi gledamo u oči sa partnerom, i motrimo (i mi sami i partner zajedno sa nama) da li ćemo napraviti bilo kakav gest, mimiku, grimasu, treptaj, bilo kakvu fizičku signalizaciju koja će nam dati do znanja da je ono što smo izgovorili za nas netačno. Ako ne verujemo u alfa izjavu koju smo izgovorili, telo će nam na to jasno ukazati nekom od navedenih pojava, kao i nekim osećajem nelagodnosti, ježenja, čak i nekakvim jedva primetnim grčem. Ukoliko se takva reakcija javi, potrebno je da partner izgovori reč „beta“, nakon čega bi opet trebalo da zatvorimo oči i da se koncentrišemo na to koja nam se misao javlja, odnosno koje uverenje nas sprečava da svoju alfa izjavu doživimo kao nešto što je za nas moguće i ostvarivo.
Možda će nam se javiti misao da smo nesposobni - koja predstavlja naše negativno uverenje i na čijem rastvaranju bi trebalo da radimo.

3. Prevazilaženje negativnog osećanja

Da bismo rastvorili negativno uverenje, misao, emociju ili telesno stanje, potrebno je da se identifikujemo sa tim stanjem u potpunosti. Zamislimo koja boja ili oblik najbolje opisuju taj osećaj, i izmestimo ga iz tela, vizuelizujemo da se nalazi ispred nas i da ima jasno definisane granice. Tada zamislimo kako ulazimo u tu „masu“ koja se nalazi pred nama i osetimo je u punoj snazi celim svojim bićem. Tih desetak sekundi, koliko je potrebno da traje faza identifikacije, mogu da budu izrazito neprijatne, jer se uglavnom radi o osećajima koji tinjaju u nama, koji su pritajeni i nisu sasvim osvešćeni. Kada intenzivno doživimo neprijatan osećaj (tugu, ljutnju, strah), zamislimo kako se proširujemo preko granica tog osećaja (poželjno je i da udahnemo tom prilikom) i da postajemo veći od njega. Odmah zatim zamislimo kako se povlačimo natrag, a osećaj koji je sada ponovo pred nama i koji je malecan ostavljamo da se rasprši i da nestane. Istovremeno je poželjno da se i fizički povučemo unatrag, da otvorimo oči, i skrenemo pogled na drugu stranu. Na taj način sklanjamo fokus sa negativnog osećaja koji sada doživljavamo kao nešto što je van nas, što ne vlada nama, i što smo u stanju da kontrolišemo.

4. Ponavljanje postupka

Ukoliko posle toga i dalje osećamo nelagodnost (misao ili emocija) postupak ponavljamo sve dok ne osetimo da smo se očistili, i da negativne emocije, uverenja i misli više nisu prisutni. Da bismo proverili da li nas i dalje nešto ograničava, potrebno je da ponavljamo alfa izjavu dokle god postoje bilo kakve fizičke reakcije. Na kraju će se desiti da svoju alfa izjavu izgovaramo kao nešto što je za nas realno ostvarivo.

5. Formula stvaranja ili identifikacija

Nakon toga se prelazi na drugi korak - formulu stvaranja. Potrebno je da se u potpunosti identifikujemo sa svojim ciljem, u ovom slučaju da osetimo kako je to odlično zarađivati radeći posao koji volimo, da zamislimo kako se ponašamo, kako razmišljamo, kako izgledamo pod pretpostavkom da je to naša realnost. Kada ovaj osećaj postane dovoljno jak, zamislimo kako se uvećava, postaje bezgraničan, i kako nam daje snagu da u stvarnosti realizujemo taj cilj. Na samom kraju formule stvaranja potrebno je da imenujemo taj osećaj i da ga zapamtimo. Može da pomogne ako zamislimo da smo kliknuli dugme „save“ na kompjuteru, jer će takva vizuelizacija doprineti da se dobar osećaj u nama što dublje ureže.
Nakon celog ovog postupka, naše misli odnosno alfa izjava, u koju sada istinski verujemo, dobija snagu da nas pokrene na akcije koje su potrebne da ostvarimo svoj cilj.

Tekst: Manja Perić Mitić