Kada nam se dogodi ljubav, prirodno je da želimo da traje zauvek. S vremenom, strast ustupa mesto mirnijem odnosu u kojem dominira prijateljstvo pomešano s nežnošću, piše Lepa i Srećna. 

Ako se to ne dogodi, stvari idu u suprotnom smeru, ka nestajanju osećanja i raskidu. Da se podsetimo kako su antički filozofi gledali na ljubav. Po njima, postoje tri oblika ove emocije: eros, filija i agape. Eros predstavlja strasnu i posesivnu ljubav koja ujedinjuje dvoje ljubavnika. Eros je izvor velike sreće, ako je ljubav uzajamna, i uzrok najdublje patnje, ako nije uzvraćena. Međutim, u oba slučaja njena sudbina je da se gasi. Ni naše telo ni naš duh ne mogu da podrže hroničnu pasioniranu ljubav u toku niza godina otkako je buknula. Zatim dolazi filija, ljubav koja želi sreću drugome, a ne samo sopstvenu, kroz odnos s partnerom.

Ona postoji u vezama koje traju dugo. Isto tako, filija živi u odnosu roditelja prema deci, kao i među prijateljima. To jeste altruistička ljubav, ali s elementom posesivnosti i ograničena je na nama bliske osobe.  Najzad, agape je altruistička ljubav, par ekselans, bez komponente posesivnosti i bez ikakvih granica.

PROČITAJTE VIŠE: DA LI JE LJUBAV GUBITAK SLOBODE: ovo je večito pitanje, a psihoanalitičari imaju lepo objašnjenje

To je sposobnost da se vole i oni koji nam nisu bliski, čak i oni koje ne poznajemo. Agape je očigledno najteži od tri oblika ljubavi, jer je suviše udaljena od naših svakodnevnih navika, misli i potreba. U hrišćanstvu, pojmu agape najpribližnije je milosrđe.Ukoliko ljubav između partnera sadrži sve tri komponente, onda govorimo o širokoj ljubavi koja ima dobre izglede da traje dugo, tvrde stručnjaci tzv. pozitivne psihologije.

Ona se ne bavi toliko patološkim stanjima, koliko nudi praktične alate koji nam pomažu da krenemo putem sreće i ispunjenosti. Dakle, posle faze zanosa, zaljubljenosti i strasti koja će se i nadalje periodično obnavljati, rađa se najdublje prijateljstvo i potreba za uzajamnom brigom. Pritom je svakako poželjna i komponenta agape, kroz razvijanje velikodušnosti i saosećanja prema širem okruženju. Istraživači iz domena pozitivne psihologije tvrde da ovu, nesebičnu ljubav, svako može razviti u toku života uz pomoć stavova koje će negovati i sprovoditi u delo. U tom kontekstu, parola „učiti da volimo“ ima smisla. Zahvaljujući inovativnim metodama, ovi stručnjaci nude precizna uputstva kako svojoj ljubavi i vezi obezbediti novi vetar u leđa, novu snagu i trajnost. 

PROČITAJTE JOŠ: Kako da znate da li vas voli: 11 signala koji nepogrešivo otkrivaju ljubav

Uskladiti se s partnerom

Kako negovati trenutke koji će voditi stabilizaciji veze i njenoj trajnosti? Istraživači pozitivne psihologije ističu nekoliko pravila. Prvo je zasnovano na dobroti i altruizmu. Nesebična ljubav podrazumeva da se partneri brinu jedno o drugome, da su jedno drugome u svakom trenutku najvažniji na svetu. To znači i da uvek imamo vremena da saslušamo jedno drugo. Najzad, lepa osećanja koja delimo imaju važnu ulogu. Smejati se zajedno, uzajamno priređivati iznenađenja, otkrivati nove izvore uživanja – sve su to podsticaji za ljubav koja traje dugo. 

Tekst: Sonja Atanasijević

Izvor: Lepa i Srećna