MUŽ JE JECAO U KUPATILU, LICA ZARONJENOG U SINOVLJEV PEŠKIR: Stravična ispovest žene kojoj je dete iznenada preminulo

Na svetu nije ostalo mnogo bolesti za koje lekari ne znaju uzrok nastajanja, ali za sindrom iznenadne smrti novorođenčadi SIDS još uvek nemaju objašnjenje. Dete je živelo, disalo, napredovalo, a zatim je zaspalo i prestalo da diše. Šok za majku, tuga i nerazumevanje za oca. Kako prihvatiti smrt deteta i naći snage za život?

Pre pet godina prvi put sam postala majka. Moj sin je umro 2 meseca i 8 dana nakon rođenja. Marat je prestao da diše u snu. Išli smo u šetnju parkom. Sedela sam na klupi i čitala, a sin je ležao pored u kolicima i mirno spavao. Na putu do kuće, činilo mi se, nastavio je da spava, a ja sam se trudila da ga ne probudim. Ali kad smo se popeli do stana i kada sam uzela svog dečaka u naručje, osetila sam da ne diše - stomak mu se nije micao i bio je poput krpene lutke. Instiktivno sam pokušavala da ga povratim u život ali on nije reagovao ni na šta U međuvremenu je suprug pozvao hitnu pomoć. Lekari su brzo stigli i verovao sam da ću sada, još samo malo, i čuti kako Marat plače. "Vaš sin je mrtav. Nismo pronašli očigledan uzrok smrti, tako da će sve biti jasno nakon obdukcije. Razumete li šta govorim? “- dugo mi je odzvanjalo u glavi. Nisam mogla da prihvatim činjenicu da moje bebe više nema. Kako se to dogodilo?! Malo pre sam šetala s njim parkom, dojila sam ga, kupala i udisala njegov miris, a sada ga više nema ... Ovo ne može da bude istina! Ovo stanje je trajalo nekoliko dana. Odbijala sam da preuzmem telo i sahranim ga, jer je moj sin bio živ za mene.

Ujutro, na dan sahrane, jedini put u životu sam videla muža koji jeca u kupatilu, lica zaronjenog u Maratov peškir. Zaboravio je da zatvori vrata, uključio je tuš i zaurlao u tajnosti od mene. Tada sam osetila da se nešto prelomilo u meni, shvatila sam da  moramo sahraniti našeg sina.

Ova tuga nas je u početku snažno spojila, ali nakon godinu dana smo se ipak rastali. Ni zajednička terapija nije pomog Posle obdukcije, obavešteni smo da je Marat umro od SIDS-a U početku su u meni živeli agresija i bes: mrzela sam majke sa njihovim bebama, sa kojima su šetale u parku pored naše kuće. Kad bi pored kolica videla ženu, razdiralo me to što to nisam ja sa Maratom, već neko glupo stvorenje koje nije zaslužilo materinsku sreću. Grudi su mi užasno natekle i morala sam da uzimam lekove za suzbijanje laktacije. Nikome drugom moje mleko nije bilo potrebno.

Tada sam odlučila da svakako moramo da usvojimo bebu ili da joj rodimo drugu. Ova misao me dugo nije puštala, ali na kraju sam, zahvaljujući terapiji kod psihologa, shvatila da nikada neću moći da zamenim pokojnog sina. Tada sam počela da napadam i optužujem muža, koji se, kako mi se činilo, pretvarao da se ništa nije dogodilo.

Krivila sam ga što nije doživeo smrt našeg dečaka poput mene. Tek sam vremenom shvatila da se sa gubitkom sina izborio na svoj način i sve zadržao za sebe. Razveli smo se, ali život nije postao bolji. Otišla sam na posao, gde sam svakog trenutka mogla da briznem u plač i otrčim do toaleta da to niko ne vidi. Mnogi prijatelji su nestali iz mog života, jer su prestali da me zovu i pišu - jednostavno nisu znali kako da se ponašaju i šta da kažu u takvoj situaciji. Najgore je bilo čuti: "Kako si?" Šta bih mogla da odgovorim na to?! Sve je u redu, samo što je moj apsolutno zdrav maleni sin umro.

Sada mogu da pričam o tome sasvim mirno, ali nisam prevazišla tugu. Iznenada me može prekriti i tada ponovo padam u prazninu, gde postoji samo bol. Smrt deteta se ne može zaboraviti! Nemoguće je i nepotrebno živeti kao da vam se to nikada nije dogodilo. Morate sebi da dozvolite da tugujete, inače možete da poludite.

Uzroci SIDS-a

Pre nekoliko godina, časopis Američkog lekarskog udruženja objavio je rezultate naučnog rada lekara u dečijoj bolnici u Bostonu o uzrocima SIDS-a. Tokom istraživanja identifikovan je niz stvari koje se razlikuju kod novorođenčadi umrlih od SIDS-a od onih umrlih iz drugih razloga: nerazvijenost srednjih struktura mozga odgovornih za kardiovaskularne i respiratorne funkcije tela i nepraviloan rad centra termoregulacije.

Proučavajući mozak beba, istraživači su otkrili da su bebe koje su umrle od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi imale 25% manje serotonina i drugih srodnih hemikalija u mozgu koja su odgovorna za disanje, rad srca i pritisak tokom sna. Međutim, takvi rezultati istraživanja ne daju iscrpan odgovor na pitanje uzroka SIDS-a jer se dešava da i potpuno zdrave bebe, čiji mozak nema abnormalnosti, još uvek umire u snu.

Prevencija SIDS-a

Mnogi lekari identifikuju nekoliko faktora koji mogu uticati na pojavu SIDS-a:

Mikroklima u sobi: Temperatura u sobi u kojoj dete spava treba da bude između 18 i 22 stepena Celzijusa. Pored toga, važno je pratiti vlažnost vazduha i redovno provetravati sobu. Detetu ne bi trebalo biti ni prehladno ni pretoplo.
Položaj deteta u snu: Pedijatri preporučuju postavljanje deteta na leđa ui krevet sa tvrdjim dušekom, bez mekih stranica i bez jastuka ili mekanih igračaka. Beba treba da spava u istoj sobi sa roditeljima najmanje godinu dana, ali ne i u istom krevetu sa njima.
Odeća za spavanje: Dete ne treba čvrsto povijati, bolje je da ga obučete u toplu pidžamu i umesto pokrivača koristite vreću za spavanje, u koju ne može da se uvuče glavom, kao ispod ćebeta.
Strani mirisi: Bebe su vrlo osetljive, pa ih treba zaštititi od otrovnih supstanci, koje po pravilu imaju oštar miris: pasivni dim, alkoholni miris, parfem, boja (tokom renoviranja susednih prostorija) itd. Za većinu odraslih, sve ovo je normalno, a bebi može naneti nepopravljivu štetu.
Hranjenje: Lekari preporučuju, da se, ako je moguće, dohrana veštačkom hranom ne uvodi pre navršenih četiri meseca života. Nakon svakog hranjenja, definitivno treba sačekati erukciju i nakon toga bebu staviti u krevet.

 Izvor: Lepa&Srećna