Dok se boje jaja u raznim nijansama i priprema praznična trpeza, mnogi zaboravljaju na jedno posebno jaje – ono koje se ne jede, ne razbija i ne poklanja. To je jaje čuvarkuća, koje, prema verovanjima, ima moć da štiti dom i ukućane tokom cele godine.
O tome šta predstavlja čuvarkuća i zašto se i dalje zadržava u mnogim domaćinstvima, za naš portal govori etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja.
"Čuvarkuća ili čuvadar je prvo farbano jaje na Veliki Petak ili Veliki Četvrtak, koje se izdvaja i čuva na posebnom mestu u kući do narednog Uskrsa. Veruje se da ono štiti kuću i ukućane od svake nevolje", objašnjava Srećković.
Da li mora biti crveno?
U prošlosti, čuvarkuća je gotovo uvek bila crvene boje, bez ukrasa.
"U starini se čuvarkuća nije ukrašavala. Bila je mahom crvena, jer ta boja simbolizuje Hristovu krv, ali i novi život. Taj simbolizam je ostao do danas, pa je i dalje poželjno da čuvarkuća bude baš te boje", ističe Srećković.
Nisu se bojala mnoga jaja za čuvanje, samo jedno, i to prvo. Upravo to daje poseban značaj ovom jajetu.
Jutarnji ritual: Umivanje vodom u kojoj je bojeno jaje
Ujutru na dan Uskrsa, postoji još jedan stari običaj koji se ponegde i danas praktikuje, a u vezi je upravo sa čuvarkućom:
"Ukućani se umivaju vodom u kojoj je bojeno jaje, radi zdravlja i berićeta tokom cele godine", kaže etnolog.
Ovaj običaj ima duboku simboliku: voda u kojoj se nalazilo jaje prenosi snagu života, dok se umivanjem simbolički čisti sve loše i unosi zdravlje.
Šta treba da radimo sa starom čuvarkućom?
Jedno od najčešćih pitanja koje zbunjuje mnoge ljude jeste šta da radimo sa čuvarkućom od prošle godine? Baciti je u kantu deluje nepoštovanje, ali držati više njih – takođe nije po običaju.
"U mnogim krajevima, stara čuvarkuća se zakopavala u bašti, najčešće u dno vrta, kako bi obezbedila plodnost i zaštitu. Time se simbolično vraća zemlji ono što nas je čuvalo cele godine", objašnjava Srećković.
Zaboravljeni običaji: Mravinjak i kokoške
Postoje i verovanja koja su danas gotovo iščezla, a koja svedoče koliko je simbolika uskršnjih jaja bila prisutna u svakodnevnom životu.
"Jedno od njih je bacanje korube od jaja na mravinjak – verovalo se da će zbog toga kokoške obilato nositi u narednom periodu", kaže Srećković.
Ovi običaji, iako se danas retko praktikuju, pokazuju duboku povezanost između religije, prirode i svakodnevice, koja je nekada bila prisutna u gotovo svakom domu.
Pogledajte i koje meso treba da jedete za Uskrs, prema tradiciji, ali i kakve to veze ima sa Đurđevdanom.
BONUS VIDEO:
