NAJLEPŠI OBIČAJI ZA USKRS: Zašto farbamo jaja i zašto čuvarkuća mora da bude crvene boje

Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Vaskrsenje Isusa Hrista koje se desilo trećeg dana posle njegove smrti. To je pokretni praznik i kod pravoslavnih vernika najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, dok kod katolika uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Jaja su od najstarijih vremena bila simbol rađanja i pobede na smrću, pa je to jedan od razloga zašto se pripremaju za Uskrs. U Srbiji se, po običaju, prvo jaje uvek farba u crvenu boju, a narod veruje da simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv. Ono se čuva kao "čuvarkuća" i štiti zdravlje cele porodice.

Smatra se velikom nesrećom ako se Čuvarkuća razbije

Crveno jaje je univerzalni simbol uskršnjih praznika svuda u svetu. Jaja se ukrašavaju na Veliki Petak rano ujutru. Običaj je da se prvo jaje farba crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv. Ovo jaje se naziva "čuvarkuća", čuva se cele godine i kako samo ime kaže, čuva kuću i ukućane. Kad se ofarba prema pravoslavnim običajima, čuvarkuća se čuva na poseban način.

U noći pred Uskrs ovo jaje se stavi u jednu činiju sa vodom, doda se bosiljak, dren i zdravac. Neka tako stoji cele noći, a ujutru svi ukućani treba da se umiju ovom vodom. Veruje se da ovaj ritual donosi zdravlje celoj porodici.

Čuvarkuća se stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja, razbija se o rog volu pred oranje, a koristi se i kao odbrana od uroka i grada. U Stigu je običaj da žena, kad prvi put vidi malo dete, daruje mu paru „sreće radi“, a jaje „života radi“. Prvo obojeno uskršnje jaje stavlja se na počasno mesto u kući, a zove se čuvarkuća ili strašnik. Za njega se veruje da štiti kuću I imanje, a nekada je bio običaj da ga, kad naiđe nevreme, domaćin iznese na dvorište kako bi nevreme zaobišlo imanje.

Čuvarkuća se čuva do narednog Uskrsa, a smatra se velikom nesrećom ako se razbije.

Tekst: Lepa&Srećna