SRPSKI NG U CRVENOJ KOVID ZONI: Kako se tačno rade brzi testovi na korona virus (VIDEO)

Čitavo čovečanstvo je već gotovo godinu dana zaokupljeno epidemijom virusa korona. Lekari uče u hodu, a naučnici vratolomnom brzinom pokušavaju nađu način da pandemiju kovida 19 zaustave.

U laboratorijskoj dijagnostici kovid infekcije koriste se dve grupe testova.

Prva grupa testova su testovi za dokazivanje prisustva samog virusa i oni se rade iz brisa ždrela i nosa to su takozvani PCR testovi, koji se rade isključivo u državnim laboratorijama.

Pored PCR testova, od skoro, postoje i brzi testovi za dokazivanje antigena samog virusa.

Druga grupa testova su testovi za dokazivanje antitela u krvi i njih isto možemo podeliti na dve grupe: kvalitativne i kvantitativne.

Kvalitativni testovi su oni kada dobijemo pozitivna ili negativan rezultat. Odnosno, oni dokazuju prisustvo ili odsustvo antitela u krvi.

Kvantitativni testovi su testovi kada dobijemo brojčani rezultat, odnosno količinu antitela u krvi.

Tokom istraživanja ove teme, na koliko god prostih rečenica da sam razlagala grupe testova, sve je i dalje delovalo apstraktno i bez konkretnih odgovora - naučnih. Onih odgovora posle kojih ćemo u testove imati poverenje.

U danu kada je dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa" pronašla vremena da primi snimatelja i mene, bilo je oko 6000 novozaraženih. Bilo je nešto pre jedanaest sati, duvao je hladan vetar, a ispred hitne službe je bio red.

Nas je doktorka Zdravković primila u zelenoj zoni, delu bolnice gde su svi zdravi. U tom trenutku je razgovarala je putem dva telefona i istovremeno komunicirala sa sestrama. Nije suvišno napisati koliko snage, vremena i truda ulažu svi naši lekari.

U zelenoj zoni sačekala nas je i prim. dr Lidija Memon, specijalista medicinske biohemije i načelnica službe laboratorijske dijagnostike. "Laboratorije su nam u crvenoj zoni", kaže nam. Snimili smo dve izjave, a onda nas je povela po zaštitnu opremu.

Načelnica službe laboratorijske dijagnostike prim. dr Lidija Memon

BRZI SEROLOŠKI TEST (BRZI TEST ZA IGM I IGG ANTITELA IZ KRVI)

Brzi test za IgM i IgG antitela iz krvi je imunohromatografski metod.

"Izvodi se tako što se 20 mikrolitara seruma se postavlja u jamicu na hromatografskoj ploči i dodaje se iza toga pufer koji treba da omogući kapilarnu migraciju seruma kroz hromatografsku ploču", detaljno nam objašnjava dr Lidija Memon.

Ovaj test istovremeno određuje i IgG i IgM antitela, ukoliko su prisutna.

"Onog trenutka kada smo stavili pufer, počinje migracija seruma kroz hromatografsku ploču i u tom trenutku se navija sat. Sama metoda traje 10 minuta. Hromatografska ploča, ima jednu oznaku C, tu treba da se pojavi kontrolna traka, ona služi za proveru ispravnosti testa. Ukoliko se tu pojavi crvena traka znači da je sama hromatografska ploča ispravna ukoliko se ne pojavi odbaci ćemo je i postavi ćemo analizu ponovo. Hromatografska ploča je inače impregnirana antigenima na IgM i IgG antitela koja su obeležena koloidnim zlatom", nastavlja dr Memon.

"Ukoliko u serumu postoje IgM i ili IgG antitela kada dođu u kontakt sa ovim obeleženim antigenim razviće se crvena linija. Ovo je kvantitativan test što znači da nam on pokazuje samo prisustvo antitela ali ne i njihovu količinu, a rezultati se izdaje kao pozitivan ili negativan."

Na testu koji smo posmatrali se pojavila kontrolna linija, što znači da je hromatografska ploča ispravna, a onda je polako počela da se pojavljuje i IgG linija.

"To znači da se u ovom uzorku prisutna antitela IgG klase. Antitela IgG klase se razvijaju otprilike posle 14 dana od početka infekcije i ona nam pokazuju da se organizam bori protiv virusa i da razvija imuni odgovor jer su to zaštitna antitela", odbjašnjava dr Lidija Memon.

Za validne rezultate testa potrebno je sačekati tačno 10 minuta, rezultat se ne očitava ni pre 10 minuta, a ni posle 10 minuta nego tačno u desetom minutu.

BRZI ANTIGENSKI TEST

"Pacijentima sa tegobama koji dođu kod nas u trijažni centar uzima se nazo-farengijalni bris", kaže Tijana Pavlović, strukovni sanitarno-ekološki inženjer. "Veoma je bitno da se taj bris uzme adekvatno, znači što dublje da bi nam sam nalaz bio adekvatan."

Detekcija antigena su najprikladniji testovi za otkrivanje rane infekcije. Antigen se može detektovati, odnosno najpouzdaniji je dva dana pre izbijanja simptoma i pet dana po dobijanju simptoma. U tom periodu pouzdanost testa je 95 do 96 odsto.

"Imamo podlogu koja nam je već pripremljena u koju se bris uroni na nekoliko sekundi. Zatim se ocedi lepo o zidove epruvete. Nakon toga se na epruvetu, poput "kapice" stavi filter, a onda se nakapaju četiri kapi u jamu hromatografske ploče i čeka se 5 do 8 minuta da vidimo kakav je nalaz", objašnjava Tijana Pavlović. "Posle osam minuta, nalazi se ne čitaju".

Ako se pojave dve crte to znači da je nalaz pozitivan i što znači da je pacijent zaražen virusom korona i nema potrebe da se uzima PCR test. Ukoliko je nalaz negativan, a pacijent ima simptome, radi se i PCR test.

Test koji smo posmatrali ostao je negativan, što znači da je taj pacijent poslat i na PCR testiranje kako bi lekari dobili potvrdu.

Napomene: Rezultati seroloških testova ne mogu se koristiti za postavljanje konačne dijagnoze infekcije virusom SARS -CoV-2. Apsolutno svi laboratorijski testovi se uvek tumače zajedno sa kliničkom slikom. Ukoliko imate simptome kovid-19 infekcije potrebno je da se javite u Kovid centar.

Tekst: Milana Petrović

Izvor: National Geographic Srbija