Sveti Avramije je potekao iz hrišćanske porodice pa je od malena razvio ljubav prema Bogu. Roditelji su ga oženili pod prisilom ali posle sedam godina on ostavi ženu i ode za živi samačkim životom. Kada su mu roditelji preminuli, on je sav imetak podelio siromašnima. Nastavio je da živi daleko od ljudi i, prema predanju, samo dva puta je izašao pred ljude.

Prvi put, bilo je to kada je postavljen za sveštenika u jednom selu gde je sagradio crkvu. Međutim, posle nekog vremena ljudi ga proteraše iz sela u koje se mnogo puta vraćao  iako su ga tukli i gađali kamenjem. Posle nekog vremena, on uspe da im otvori oči u veri u Boga.

Drugi njegov izlazak među ljude beše da spase svoju zabludelu nećaku Mariju. Vratio ju je na pravi put i ponovo nastavio svoj pređašnji podvig u samoći, ali više nikad nije izašao među svet.

KRSNA SLAVA

U Rusiji se ovaj svetac poštuje kao ovčar odnosno zaštitnik ovaca i sitne stoke.

Avramijevdan se slavi kao krsna slava na području donjeg Podrinja. Zapadno od Drine, porodice koje slave ovu krsnu slavu najviše su zastupljene u okolini Šekovića, Srebrenice, Vlasenice, Zvornika i Bijeljine. Istočno od Drine one se najčešće javljaju u sledećim oblastima: Sokolskoj Nahiji (Azbukovici), Rađevini, Jadru, Mačvi, Šabačkoj Posavini, Šabačkoj Pocerini, Valjevskoj Kolubari i Podgorini, kao i u Sremu.

Manji broj porodice proslavlja slavu Svetog Avramija Zatvornika u Semberiji, Banatu, Beogradu, Šumadijskoj Kolubari i centralnoj Bosni.

Rasuđivanje na ovaj dan kaže:

Ko pretrpi do kraja, spašće se, rekao je Gospod.

Vera je jedina svetlost trpljenju, jer trpljenje samo po sebi predstavlja nepodnosivi mrak.

Vera je sjajna zvezda u tome mraku; vera ublažava oštrinu stradanja; ona podržava na svojim krilima svu težinu trpljenja.

Sv. Avramije pruža nam prekrasan primer istrajnosti u trpljenju.

Dosade, koje mu je pričinjavao đavo raznovrsnim iskušenjima i zastrašivanjima, malo koga da ne bi pokrenule, da ostavi jedno mesto i preseli se na drugo. Ali Avramije nije se hteo preseljavati, da ne bi demon zli likovao, nego je istrajao na svome mestu i pobedio je đavola.

"Trpljenje je moralna sila koja stišava u srcu čovečijem probuđena žalosna osećanja i blaži bol u nedaćama. Trpljenje je vrlina, kao plod nade na Boga, žalost gradi trpljenje, trpljenje iskustvo, iskustvo nadu, a nada ne postiđuje.

Trpljenje je prva među vrlinama, jer ono kao nadu daje spasenje. Кo je pretrpeo do kraja biće spasen. U trpljenju leži spasenje duša naših…

Ne bez razloga, ljudsko trpljenje Hrista radi, Svetitelj stavlja na prvo mesto, ispred svih drugih hrišćanskih vrlina, kao onu koja u sebi nosi dimenziju i iskustvo nade, koja ne postiđuje i neraskidivo sapostoji u ljudskom srcu zajedno sa verom i ljubavlju.

Iskrenu nadu, nezamislivo je sagledavati van iskrene vere i ljubavi.

(Sveti Nektarije Eginski, Himne hrišćanskim vrlinama)

SVETI AVRAMIJE ZATVORNIK SLAVI SE 11. NOVEMBRA: Evo šta svaki vernik treba da istrpi na taj dan
LepaiSrecna 

Izvor: Nadlanu / Beogradske vesti