- Vedrana Rudan je, pred smrt, otvoreno govorila o teškim trenucima u kojem oboleli zavise od tuđe pomoći.
- U trenucima suočavanja sa najtežim danima, toplina doma i reči "ti si naša" predstavljaju najveći oslonac i štit od očaja.
- Vedrana je govorili s najdubljom zahvalnošću o medicinskim sestrama koje svojim požrtvovanjem, empatijom i toplim dodirom olakšavaju najteže bolničke dane.
Vest da je umrla Vedrana Rudan potresla je javnost čitavog regiona, sve koji su s tugom pratili kako se razvija njena bolest i nadali da će dobiti bitku protiv karcinoma.
Poznata književnica je često delila sa svima osećanja, a krajem jula je rasplakala mnoge javnost iskrenom i emotivnom kolumnom u kojoj je progovorila o životu onkoloških pacijenata i ljudima koji se svakodnevno bore za njih.
U svom prepoznatljivom, direktnom stilu, Rudan je opisala iskustva sa riječke onkologije, ali je ovog puta najveću pažnju posvetila medicinskim sestrama, za koje smatra da su pravi heroji zdravstvenog sistema.
„U grupi sam 'onih kojima je najteže'. Zato znam da mi nije najteže. Umreću, umreće i drugi“, napisala je Rudan, pa se emotivno dotakla i nege koju joj u ovim teškim danima pruža porodica: „Trenutno sam kod kuće. O meni brine porodica. Supa, čaj, hrana čvrsta, meka, pranje na krevetu... Glumim kako dremuckam. Sramota me je. Na koje sam grane pala. Kad im to kažem čujem samo jednu rečenicu - ti si naša.“
Posebno emotivno govorila je o medicinskim sestrama koje, kako kaže, uprkos iscrpljujućim smenama i teškim uslovima rada, svakom pacijentu pristupaju sa pažnjom i osmehom.
„Čija sam kad sam u bolnici danju i noću, kad u tri ujutro osetim ruku na čelu, kad u pet sestre vidim kako odnose moj otpad koji se meni beskrajno gadi... Nisam bogata, da jesam, dala bih im sve što imam“, istakla je književnica, dodajući da joj one uvek skromno odgovaraju da je to "njihov poziv".
