- Vedrana Rudan preminula je u 76. godini nakon borbe sa rakom žučnih kanala.
- Bila je poznata po britkom jeziku, borbenosti i beskompromisnom stavu prema licemerju.
- U intervjuima je otvoreno govorila o detinjstvu, radu, porodici, obrazovanju i svom pogledu na život.
Poznata književnica Vedrana Rudan preminula je u 77. godini nakon duge borbe sa karcinomom. Prvi put je javnosti saopštila da je obolela u maju 2024. godine, a dijagnoza koju je u tom trenutku dobila bila je rak žučnih kanala. Tekstom "Rak i ja" saopštila je javnosti sa čime vodi borbu.
Ako niste čitali njene knjige ili blogove na internetu, sigurno ste je bar jednom videli i, što je važnije, čuli na televiziji. Iako je poznato da surovo iskreno naziva stvari pravim imenima, na pitanje da li je njena pravdoljubivost, borbenost, netrpeljivost prema licemerju deo nasleđa ili vaspitanja, Vedrana odgovara.
"Da. Jeste nasleđe, i to od oca, ali ne verujem da je to genetika, a još manje vaspitanje. Njega sam gledala. Otac me nije vaspitavao jer je on bio jedan neobrazovani nasilnik i divljak. Bio je ribar i vrtlar koji je mrzeo autoritete", govorila je.
Kaže da je bio nekoliko meseci oficir JNA, ali je brzo dobio nogu.
"Kad bi Tito prolazio kroz naše mesto, a to je bilo svaki put kad je išao na Brione, našao bi najgoru ribarsku odoru i na ruti kojim idu auti mahao velikom prljavom krpom. On je njušio probleme instinktom", pričala je Vedrana onako kako je jedino umela, bez dlake na jeziku.
Obrazovanje može da ošteti instinkte
Iako je diplomirala hrvatski i nemački jezik na Pedagoškoj akademiji u Rijeci, kaže da to i ne smatra nekim obrazovanjem.
"Meni obrazovanje nije pokvarilo instinkte. Ne kažem da sam u pravu, ali mislim da sa previše obrazovanja gubiš vezu sa stvarnošću. Još uvek pouzdano detektujem probleme i imam neodoljivu potrebu da kažem stvari koje osećam. Kad osetim manipulaciju, ja to moram reći, ne mogu da prećutim."
Kao mlada učiteljica pet godina je radila u školi, a onda je dala otkaz. Nije mogla da se pomiri sa tim da 99 žena sluša jednog muškarca, naravno direktora, i zato je više problema imala u zbornici nego u razredu s decom.
Odrastanje
Rođena je u Opatiji, odrastala u Mošćeničkoj Dragi, a poslednjih godina živela u Rijeci. Taj komad Kvarnera je njen centar sveta, pa i u knjigama piše o ljudima iz svog kraja. Na pitanje ko su primorke, po čemu su toliko različite od drugih žena sa ovih prostora?
"To mnogi ljudi ne razumeju. Ja sam primorka i pišem o primorcima. To su samozatajni ljudi koji vole distancu, koji nisu od velikih strasti i imaju odmak od svega. Oni su povučeni i zatvoreni iako na prvu loptu vrlo dragi i ljubazni. Njima su od davnih dana sve vojske i svi ratovi bili strani."
Ono za šta joj je potrebno puno reči lako dočarava sa par primera.
"Kuća prijateljice sa kojom sam odrasla udaljena je od moje tačno metar i po, a nikada nismo jedna kod druge popile kafu. Moja baka je došla iz Like i 80 godina je živela u primorju, a uvek su je zvali Hrvatica, da bi napravili distancu između nje i njih. Živim na Trsatu, elitnom delu Rijeke i za starosedeoce tog kraja ja ću uvek biti stranac. Postoji ta jaka emocionalna distanca", govorila je.
Nisam imala vremena za pubertet
Opatija i Rijeka su, priča Vedrana, deo bivše zemlje koji nikada nisu bili Jugoslavija, ni u tragovima. Tamo su uvek važila neka druga pravila, pa je tako bilo i u njenom detinjstvu i odrastanju.
"Bila sam iz siromašne porodice i od 12. godine sam počela sama zarađivati.Nisam imala vremena da budem u pubertetu. U hotelima sam vozila kofere, radila kao vodič, prodavala sladoled, i to ne samo preko leta. U mom rodnom mestu su živeli i jako bogati ljudi. Moj prijatelj je za punoletstvo na poklon dobio "audi", ali je istovremeno od 10. godine prodavao povrće na pijaci. Kasnije je bio briljantan student... Mi smo vaspitavani da je u životu važan samo rad, rad, rad. Kad si tako odgojen, nema tu puberteta. Ni danas ne znam šta je klimaks jer i dalje puno radim. I to su primorke", govorila je za Blic Ženu.
Možete je doživeti na razne načine, ali nikako kao vedru osobu, kako joj ime slovi.
"Nisam vedra osoba i jako sam žalosna što sam mrka i ozbiljna."
Stroga mama
Nikada i nikoga nije volela bezuslovno. Čak ni svoju decu. Kaže da nikada ne bi prešla preko droge i da bi im u takvoj situaciji njena vrata ostala zauvek zaključana. Bila je stroga mama, ali su je sin i ćerka razumeli. Kad bi ih prijatelji ranije pitali kako mogu da žive sa majkom koju su doživljavali kao vešticu, oni su joj govorili: "Znaš da oni ne shvataju da si ti samo mama."
"Bolesno sam sretna jer su oko mene ljudi koji se poštuju. Imam divnog muža koji me razume, podržava i pogađa misli. Mlađi je od mene, zgodan, obrazovan. Imam sina koji je završio dva fakulteta, koji je lep, visok i pametan. Oženjen je. Imam kćer, lepu, obrazovanu i pametnu, divnog zeta i krasnog posinka, divan je, i to nisu fraze. A jedina osoba koje me uvek može nasmejati jeste moja unuka Katja. Ima tri godine i kaže da sam ja velika glupača", govorila je Vedrana.
BONUS VIDEO: