- Bol ili grčevi u nogama tokom hodanja mogu da ukazuju na začepljene arterije.
- Periferna arterijska bolest često prolazi neprimećeno, a povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
- Rano otkrivanje i promena životnih navika mogu značajno da uspore napredovanje bolesti.
Lekari upozoravaju na simptom koji se često javlja u nogama, a koji mnogi zanemaruju jer ga povezuju sa umorom, fizičkim naporom ili starenjem. Reč je o bolu, grčevima ili osećaju stezanja u mišićima nogu, najčešće u listovima, koji se pojavljuju tokom hodanja i nestaju nakon kraćeg odmora.
Ovaj simptom poznat je kao intermitentna klaudikacija i jedan je od najčešćih znakova periferne arterijske bolesti (PAB), stanja koje ukazuje na ozbiljne probleme sa cirkulacijom i povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Šta je periferna arterijska bolest?
Periferna arterijska bolest je rasprostranjeno oboljenje krvnih sudova koje pogađa više od 200 miliona ljudi širom sveta.
Nastaje usled postepenog nakupljanja masnih naslaga, holesterola i drugih materija na unutrašnjim zidovima arterija. Ovaj proces poznat je kao ateroskleroza i dovodi do sužavanja krvnih sudova, čime se smanjuje protok krvi bogate kiseonikom.
Iako može da zahvati arterije ruku i karlice, najčešće pogađa noge. Kada se arterija značajno suzi ili potpuno začepi, mišići i tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika, što dovodi do pojave simptoma.
Problem je u tome što mnogi ljudi dugo nemaju nikakve tegobe, pa se bolest često otkrije tek kada uznapreduje.
Simptom koji se najčešće zanemaruje
Najčešći rani znak periferne arterijske bolesti jeste bol u nogama tokom fizičke aktivnosti.
Klaudikacija se može opisati kao:
- grč u mišićima
- osećaj zamora
- pečenje
- stezanje u listovima, butinama ili zadnjici
Bol se javlja zato što sužene arterije ne mogu da obezbede dovoljno krvi i kiseonika mišićima tokom hodanja, penjanja uz stepenice ili drugih aktivnosti.
Karakteristično je da se simptomi javljaju nakon približno iste pređene udaljenosti i povlače nekoliko minuta nakon odmora.
Vaskularna hirurškinja dr Erika Mičel ističe da je upravo ovaj obrazac veoma važan za prepoznavanje bolesti.
"Bol u nozi koji se pogoršava tokom hodanja, a smanjuje nakon odmora, klasičan je simptom periferne arterijske bolesti."
Mesto na kojem se bol javlja često može da ukaže na lokaciju suženja arterije. Na primer, bol u listu može da ukazuje na problem u butnoj arteriji, dok bol u kuku ili zadnjici može da bude povezan sa arterijama karličnog područja.
Ostali simptomi loše cirkulacije u nogama
Kako bolest napreduje, tegobe postaju izraženije. Kod nekih osoba bol se javlja čak i tokom mirovanja, posebno noću dok leže. Ovo stanje poznato je kao ishemijski bol u mirovanju i često prekida san.
Pored toga, mogu da se jave i drugi simptomi:
- hladno stopalo ili potkolenica
- utrnulost noge
- osećaj slabosti
- sporo zarastanje rana na stopalima i prstima
- promene boje kože
- bleda ili sjajna koža
- opadanje dlačica na nogama
- usporen rast noktiju
- slab ili neprimetan puls u stopalima
Kod muškaraca, suženje arterija u predelu karlice može da bude povezano i sa erektilnom disfunkcijom.
Zašto je ova bolest opasna?
Najveći problem periferne arterijske bolesti nije samo loša cirkulacija u nogama.
Ona predstavlja snažan pokazatelj da se ateroskleroza verovatno razvija i u drugim delovima organizma, uključujući arterije koje snabdevaju srce i mozak.
Zbog toga osobe sa perifernom arterijskom bolešću imaju znatno veći rizik od:
- srčanog udara
- moždanog udara
- drugih ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija
Stručnjaci naglašavaju da ovu bolest ne treba posmatrati samo kao problem nogu, već kao ozbiljno upozorenje na stanje celokupnog kardiovaskularnog sistema.
Ko je u najvećem riziku?
Rizik raste sa godinama, naročito nakon 50. godine života.
Najvažniji faktori rizika su:
- pušenje
- dijabetes
- visok krvni pritisak
- povišen holesterol
- povišeni trigliceridi
- hronična bolest bubrega
- gojaznost
- porodična istorija srčanih i vaskularnih bolesti
Istraživanja pokazuju da pušači i osobe sa dijabetesom imaju dva do četiri puta veći rizik od razvoja periferne arterijske bolesti.
Lečenje ne podrazumeva uvek operaciju
Lečenje ima dva osnovna cilja: smanjenje simptoma i sprečavanje ozbiljnih komplikacija poput srčanog i moždanog udara.
U početnim fazama najvažnije su promene životnih navika:
- prestanak pušenja
- zdrava ishrana
- redovna fizička aktivnost
- kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi
Posebno se preporučuje program hodanja pod nadzorom stručnjaka, tokom kojeg osoba hoda do pojave bola, zatim odmara i nastavlja aktivnost. Vremenom se tako može poboljšati cirkulacija i povećati izdržljivost.
Lekari često propisuju i lekove za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, snižavanje holesterola i regulaciju krvnog pritiska.
Vaskularni hirurg dr Čarls Lithejd ističe da se terapija prilagođava svakom pacijentu pojedinačno.
"Ne mora svaki pacijent koji dođe kod vaskularnog hirurga odmah na operaciju. Plan lečenja zavisi od simptoma i težine bolesti."
Kod težih oblika bolesti mogu se primeniti procedure poput angioplastike, ugradnje stenta, uklanjanja plaka iz arterije ili hirurške premosnice (bajpasa), kojom se pravi novi put za protok krvi oko začepljenog dela krvnog suda, piše 24sata.hr
BONUS VIDEO: