- Loše navike u ishrani vode u bolest.
- Namirnice bogate vlaknima su važne, jer ovi sastojci igraju zaštitnu ulogu.
- Manje soli i prerađene hrane, više vlakana, voća, povrća i integralnih žitarica – to je najjednostavniji recept za zdravije srce i manji rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Ishrana bogata solju, siromašna voćem i bez integralnih žitarica vodeći uzrok srčanih oboljenja u zapadnom svetu, pokazuje novo istraživanje objavljeno u okviru globalne studije koja je pratila 13 faktora rizika povezanih s ishranom i to tokom 33 godine.
Analiza podataka iz Global Burden of Disease Study pokazala je da neuravnotežena ishrana – sa previše nezdravih sastojaka i premalo zaštitnih namirnica poput povrća, orašastih plodova, mahunarki, ribe i vlakana – značajno doprinosi razvoju koronarnih bolesti i moždanog udara. Posebno je naglašeno da muškarci u gotovo svim zemljama imaju veći rizik zbog kombinacije loše ishrane i rizičnih navika poput pušenja i alkohola.
Geografske razlike su izražene: Kina je zabeležila 1,36 miliona smrti povezanih sa kardiovaskularnim bolestima, Indija 1,11 miliona, dok su pacifičke ostrvske države proporcionalno najteže pogođene. Razlog je tzv. „nutricioni prelaz“ – zamena lokalnih svežih namirnica uvoznim, prerađenim proizvodima.
S druge strane, vlakna koja su prisutna u voću, povrću i integralnim žitaricama imaju dokazano zaštitni efekat na srce. Ona smanjuju nivo „lošeg“ holesterola tako što ograničavaju njegovu apsorpciju u crevima, pomažu u održavanju zdrave telesne težine i stabilizuju šećer u krvi, čime se smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2.
U Velikoj Britaniji preporuka je da odrasli unose oko 30 grama vlakana dnevno, ali prosečan unos jedva dostiže 17 grama. To pokazuje koliko je jaz između preporuka i stvarnih navika veliki.
Eksperti naglašavaju da nedostatak ovih „zaštitnih namirnica“ često nije stvar izbora, već dostupnosti i cene – posebno u zemljama sa nižim i srednjim prihodima. Zato su potrebne strategije koje kombinuju edukaciju o ishrani sa boljim pristupom, distribucijom i cenovnom politikom zdravijih namirnica.
Kvalitet ishrane ostaje centralni stub prevencije kardiovaskularnih bolesti, jer se tako mogu smanjiti prerana smrtnost i invaliditet izazvani kardiovaskularnim bolestima širom sveta.
Drugim rečima, bez promene navika u ishrani – od smanjenja soli do povećanja unosa vlakana – ni najbolja medicina neće moći da zaustavi rastući teret srčanih bolesti.
Smanjite unos soli
Izbegavajte dosoljavanje hrane i ograničite konzumaciju industrijski prerađenih proizvoda (suhomesnato, instant supe, grickalice). Cilj je da dnevni unos ne prelazi 5 g, kako preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.
Povećajte unos vlakana
Uključite više voća, povrća i integralnih žitarica u svakodnevnu ishranu. Na primer: ovsene pahuljice za doručak, integralni hleb umesto belog, dodatna porcija povrća uz ručak ili večeru.
Birajte zdravije izvore proteina
Češće konzumirajte ribu, mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) i orašaste plodove, a smanjite unos crvenog i prerađenog mesa.
Ograničite prerađenu hranu i šećere
Izbegavajte gazirane napitke, konditorske proizvode i brzu hranu. Fokusirajte se na namirnice u što prirodnijem obliku.
BONUS VIDEO: