Svest o ozbiljnosti bolesti s jedne strane, ali i znanje o brojnim mogućnostima sopstvenog doprinosa u njenom lečenju glavni su podsticaj bolesniku za istrajno savladavanje problema ishrane. Temelj uspeha leži u pronalaženju načina da se i dalje uživa u hrani, svakako uz određeni izbor do tada omiljenih jela, ali uz istraživanje i pronalazak novih ukusnih obroka sačinjenih od namirnica dozvoljenih u ishrani dijabetičara. Ovo se pokazalo kao mnogo bolje rešenje u odnosu na zabranu i obavezu izbegavanja određene hrane.

Mnogo je zabluda koje još prate uputstva o ishrani osoba sa dijabetesom, a jedna od osnovnih je da se za te osobe mora pripremati posebna hrana. Potrebno je naglasiti da pravilna ishrana osoba sa šećernom bolešću nije neka posebna dijabetička dijeta već zapravo zdrava, uravnotežena ishrana koja se generalno preporučuje svima. Ako postoje pogrešne prehrambene navike u porodici, ovo bi mogao da bude podsticaj za zajedničko odbacivanje takvih odstupanja, ne samo zbog podrške bolesniku već i za očuvanje zdravlja svih njenih članova.

Sve donedavno se smatralo, a znatan broj ljudi i danas još misli da su jednostavni šećeri zabranjeni bolesnicima od šećerne bolesti. Ovo se objašnjavalo pretpostavkom da se oni lako vare i brže i više podižu nivo glukoze u krvi, što se pokazalo netačnim jer taj efekat u najvećoj meri ne zavisi od vrste ugljenih hidrata u obroku već od njihove količine.

Savremene smernice osobama sa šećernom bolešću dozvoljavaju konzumiranje slatkiša, ali u umerenim količinama i uz ograničenje - oni moraju biti u sklopu celovitog obroka u kojem je za odgovarajuću količinu potrebno smanjiti unos drugih izvora ugljenih hidrata.

Ukupna količina ugljenih hidrata trebalo bi da iznosi 55-60% dnevnog unosa hrane. Nalaze se uglavnom u žitaricama, prerađevinama od brašna, pasulju, grašku, sočivu, bobu, krompiru, voću, povrću, koštunjavom jezgrastom voću (lešnik, orah, badem, kikiriki) i mleku. Dnevni unos trebalo bi da iznosi 2-3 grama na kilogram telesne težine.

Na sledećoj strani pročitajte koja količina belančevina i masnoća je preporučljiva kao optimalna.

PageBreak

Belančevine bi trebalo da podmire oko 20% ukupnih dnevnih potreba. Glavni izvori belančevina u ishrani su meso, riba, jaja, mleko i mahunarke. Iako neke dijete sa većim udelom belančevina mogu dovesti do određenih kratkoročnih koristi poput bržeg gubitka težine, takva ishrana se ipak ne preporučuje.

Osnovni problem je u tome što hrana bogata belančevinama većinom sadrži i veći deo masnoća, pa to dovodi do njihovog preteranog unosa. Morate da znate da višak belančevina u ishrani može doprineti i slabljenju bubrežne funkcije kod bolesnika sa šećernom bolešću.

Koristite u ishrani mleko i prerađevine (jogurt, kiselo mleko) od 1,2 do 2,8 mlečne masti. Dijabetičari nedeljno smeju da pojedu 2 kokošija jaja (ćurećih do 4), a mesečno 8-10 jaja.

Masnoće se preporučuju u maksimalnim količinama do oko 30% dnevnog unosa. Vrlo su bogate energijom. Osim ukupne količine, vrlo je važna vrsta masnoća. Preporuka je da se većina potreba podmiri nezasićenim masnim kiselinama. Višestruko nezasićene masti nalazimo u biljnim uljima kao što je suncokretovo, sojino ili kukuruzno, a vrlo vredne jednostruko nezasićene masti u maslinovom ulju ili bademima.

U povoljnom efektu na nivo masnoća u krvi posebno se ističu omega-3 masne kiseline iz ribe. Zasićene masti najodgovornije su za porast nivoa lošeg holesterola u krvi, a nalazimo ih u namirnicama životinjskog porekla, posebno crvenom mesu, mlečnim proizvodima, svinjskoj masti i nekim vrstama ulja, kao što je palmino.

Tekst: Vesna Stanimirović