- Modrica koja se pojavi bez udarca ne mora da bude razlog za paniku, ali kada se uz nju jave otok i bol, važno je obratiti pažnju na još neke znakove.
- Tromboza ne izgleda uvek isto, a nekoliko simptoma može pomoći da prepoznate situaciju u kojoj je potreban pregled.
- Jedan simptom zahteva hitnu reakciju, naročito ako se pojavi zajedno sa bolom ili otokom noge.
Mala modrica koja se pojavi bez očiglednog razloga najčešće nije znak ozbiljne bolesti, ali kada se uz nju jave otok i bol u nozi, mnogi se zapitaju da li je reč o trombozi. Lekar objašnjava kako razlikovati običan hematom od simptoma na koje treba obratiti pažnju.
Na portalu Ordinacija.hr čitateljka je postavila upravo takvo pitanje. Navela je da joj je područje ispod kolena, sa prednje strane noge, blago natečeno, da izgleda kao modrica odnosno hematom i da boli na dodir. Nije se sećala da se udarila, a posebno ju je zabrinulo to što je promena nastala bez jasnog razloga i što je strahovala da bi mogla da bude reč o trombozi.
Na pitanje je odgovorio dr. Vanja Lazić, specijalista porodične medicine, koji je objasnio da se potkožni hematom ponekad može pojaviti spontano, ali i da je moguće da je došlo do manje povrede koje osoba nije bila svesna.
Modrica može da nastane i bez toga da se sećate udarca
Modrica, odnosno podliv, nastaje kada sitni krvni sudovi ispod kože puknu i krv se izlije u okolno tkivo. Nekada je dovoljan sasvim mali udarac ili pritisak kojeg se osoba kasnije uopšte ne seća, pa modrica može delovati kao da se pojavila „ni iz čega“. Hematom je veće nakupljanje krvi u tkivu i često može biti izdignut i bolan na dodir.
Boja modrice se tokom zarastanja obično menja - od plavoljubičaste može preći u zelenkastu, a zatim žutu, pre nego što postepeno nestane. Manje modrice najčešće se povuku same, dok veći hematomi mogu trajati duže.
Ipak, ako se modrice pojavljuju često, bez ikakvog jasnog razloga, ili ih ima sve više, uzrok treba proveriti sa lekarom. Neobjašnjive modrice mogu biti povezane sa lekovima koji utiču na zgrušavanje krvi, poremećajima trombocita ili zgrušavanja, ali i sa nekim drugim stanjima.
Kako izgleda tromboza noge?
Duboka venska tromboza (DVT) nastaje kada se krvni ugrušak formira u dubokoj veni, najčešće u nozi. Problem je u tome što ugrušak može da se odvoji i krvotokom dospe do pluća, gde može izazvati plućnu emboliju.
Simptomi ne moraju kod svih biti isti, a ponekad tromboza može proći i bez izraženih simptoma. Ipak, tipični znaci uključuju otok jedne noge, bol ili osetljivost, naročito u listu ili natkolenici, osećaj toplote i promenu boje kože, koja može postati crvena, plavičasta ili tamnija. Mogu se pojaviti i izraženije površinske vene.
Upravo zato je važno obratiti pažnju na razliku između male, lokalizovane promene koja izgleda kao modrica i simptoma koji zahvataju veći deo jedne noge.
Ko ima veći rizik od stvaranja krvnog ugruška?
Tromboza može da se dogodi i bez očiglednog razloga, ali postoje situacije koje povećavaju rizik. Među njima su dugotrajno sedenje ili nepokretnost, duže putovanje, nedavna operacija ili hospitalizacija, prethodna tromboza, trudnoća i period nakon porođaja, kao i neka hronična oboljenja. Rizik je veći i kod osoba koje puše, imaju gojaznost, određene poremećaje zgrušavanja, proširene vene ili koriste terapije koje sadrže estrogen.
Zbog toga lekaru treba pomenuti i eventualne faktore rizika, čak i ako simptomi na prvi pogled ne deluju izraženo. Posebno je važno naglasiti ako su otok i bol počeli nakon operacije, dužeg mirovanja ili višesatnog putovanja.
Kako se utvrđuje da li postoji tromboza?
Samo na osnovu izgleda kože i mesta bola nije moguće pouzdano potvrditi ili isključiti duboku vensku trombozu. Lekar će najpre proceniti simptome i faktore rizika, a po potrebi se rade dodatne analize.
Jedan od testova koji se koristi jeste D-dimer iz krvi, dok je ultrazvučni pregled vena, odnosno dopler/dupleks ultrazvuk, standardna metoda za utvrđivanje tromboze. Ako lekar proceni da postoji sumnja na DVT, pregled treba obaviti bez odlaganja.
Zato odsustvo crvenila ili topline kože samo po sebi nije dovoljno da osoba bude sigurna da tromboze nema. Dr Lazić je u konkretnom odgovoru naveo da su kod tromboze češće prisutni otok većeg dela jedne potkolenice ili cele noge, bol ili zatezanje u listu, toplina, crvenilo ili promena boje kože i izraženije površinske vene.
Kako se tromboza leči?
Kada se duboka venska tromboza potvrdi, osnov lečenja su lekovi koji sprečavaju dalje zgrušavanje krvi, odnosno antikoagulansi. Oni smanjuju mogućnost da ugrušak postane veći i da se formiraju novi ugrušci, kao i rizik od komplikacija. Terapija najčešće traje najmanje nekoliko meseci, ali dužina lečenja zavisi od uzroka tromboze i individualnog rizika i određuje je lekar.
Kod težih oblika mogu se primeniti i druge metode lečenja, poput lekova koji razgrađuju ugrušak ili postupaka kojima se do njega dolazi kateterom, ali se takvi pristupi koriste u odabranim situacijama zbog rizika od ozbiljnog krvarenja.
Kada zbog otoka noge treba odmah kod lekara?
Ako se pojavi novi otok jedne noge, bol ili zatezanje u listu, toplina kože, crvenilo ili promena boje, potrebno je javiti se lekaru radi procene, posebno ako postoji neki od faktora rizika za trombozu.
Dr Lazić je u odgovoru na pitanje sa portala Ordinacija.hr savetovao pregled ako se otok povećava ili se pojave simptomi karakteristični za trombozu. Sama modrica koja postepeno menja boju i nestaje može odgovarati hematomu, ali promenu koja se pogoršava ne treba ignorisati.
Posebno je važno reagovati ako se uz simptome koji mogu ukazivati na trombozu pojave iznenadan nedostatak vazduha ili bol u grudima. To mogu biti znaci plućne embolije, ozbiljne komplikacije tromboze, i tada je potrebna hitna medicinska pomoć.
Dakle, jedna mala modrica bez jasnog razloga ne znači automatski da imate trombozu. Ipak, kada se uz promenu na koži pojave otok, bol ili drugi simptomi koji zahvataju veću površinu jedne noge, najbolje je da uzrok proceni lekar - posebno ako postoji povećan rizik od stvaranja krvnog ugruška.
BONUS VIDEO: