Kada donji krvni pritisak pređe granicu od 80mmHg, reč je o dijastoličkoj hipertenziji. Normalno je da se on kreće u rasponu od 60 do 80mm/Hg, a ako pređe i granicu od 120mm/Hg, u pitanju je veoma opasno stanje i potrebna je hitna lekarska reakcija.

Dijastolični ili donji pritisak, kako ga obično zovemo, predstavlja pritisak kojim krv deluje na arterije u trenutku kada srce odmara između dva otkucaja. Kada je povišen, postoji veći rizik za veliku arteriju poznatu pod imenom aorta.

Kod osoba sa značajno povišenim donjim krvnim pritiskom, povišen je rizik od aneurizme abdominalne aorte, što je medicinski veoma opasno stanje. Povećanje aorte može da dovede i do njenog pucanja, odnosno rupturu, sa visokim rizikom od smrtnog ishoda.

Donji krvni pritisak povišen preko 100
Shutterstock  

Povišen donji pritisak, naročito ako je iznad 100mm/Hg, ukazuje i na veliki rizik od moždanog udara.Najčešće je povezan sa gojaznošću, odnosno povećanim indeksom telesne mase, povišenim šećerom i visokim nivoom triglicerida.

U opasnosti su oni koji imaju porodičnu istoriju hipertenzije ili prethodne probleme sa kardiovaskularnim sistemom. Muškarci su u nešto većem riziku nego žene. Ukoliko izmerite pritisak i aparat pokaže da je donji skočio preko 100 mm/Hg, sačekajte pet minuta pa ga izmerite ponovo.

Ako nema promene, treba se hitno javiti lekaru koji će ispitati uzroke i prepisati odgovarajuću terapiju. Nju treba da prati i promena životnih navika, prestanak pušenja i konzumiranje alkohola, kao i uvođenje adekvatne ishrane. Pročitajte i koje namirnice mogu da pomognu u obaranju holesterola i šećera u krvi.

Tekst: Lepa&Srećna / J. G.