GLUMAC UMRO NAKON 5 GODINA BORBE SA TEŠKOM BOLEŠĆU: Sve je počelo bolom u mišićima i nespretnim hodom

Glumac Kenet Mičel, čuven po ulogama u "Kapetanu Marvelu" i "Zvezdanim stazama", preminuo je u 49 godini nakon pet godina borbe sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom.

"Ken je bio vredan i posvećen svemu što je radio, ali u ulozi oca, ove njegove osobine su došle do punog izražaja. Vio je ekstremno posvećen želji da bude pozitvna i razigrana sila u životima naše dece. Bez obzira na kasnija fizička ograničenja, Ken je osećao viši poziv da bude ono što jeste suštinski, zbog svoje dece. Ken će uvek moći da bude ponosam na to ko su njegova deca postala", stoji u saopštenju. 

Kenet Mičel je 2018. godine dobio tešku dijagnozu ALS - amiotrofične lateralne skleroze, neorodegenerativne bolesti koja pogađa nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini. Godinu dana kasnije više nije mogao da se kreće, pa je počeo da koristi invalidska kolica, a o svojoj borbi javno je govorio 2020. godine. Nije krio kako su njegova supruga Suzan i njihovo dvoje dece razlog zašto je još uvek živ.

"Zaista smo tugovali. Bili je puno toga nepoznatog, ali bilo je neverovatno jednostavno, čak lepo, kako smo se supruga i ja držali zajedno, znajuči da moramo da se suočimo sa nečim toliko teškim da će uticati na naše živote zauvek", rekao je svojevremeno Mičel koji nije puštao da ga bolest zatvori u četiri zida, već se pojavljivao i na crvenom tepihu, čak i kada je "pao" u kolica.

Šta je ALS, kako se manifestuje i ko je u riziku?

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) je neurološka bolest koja izaziva postepeno odumiranje nervnih ćelija. Početni simptomi su najčešće:

• Otežano kretanje ili saplitanje
• Teškoće prilikom izvođenja svakodnevnih aktivnosti
• Slabost u nogama, stopalima ili člancima
• Slabost u rukama ili nespretnost
• Nejasan govor i otežano gutanje
• Grčevi u mišićima i bol u rukama, ramenima i jeziku
• Teškoća u držanju glave uspravno i pravilnog položaja tela

Simptomi bolesti se obično javljaju u šakama, stopalima ili ekstremitetima i postepeno se šire na ostale delove tela - kako napreduje, ova bolest oslabljuje mišiće što na kraju utiče i na žvakanje, gutanje, govor i disanje.

ALS je u 10% slučajeva nasledna (deca imaju 50 % šanse da obole), a bolest se najčešće otkriva između 40. i 60. godine, i to češće kod muškaraca. Takođe, naučnici su utvrdili da pušači imaju dvostruko veći rizik od dobijanja ALS-e od nepušača.

Teška progresija simptoma ALS

Problemi sa govorom

Problemi sa govorom počinju kao blago nerazumno pričanje koje postaje sve gore tokom vremena. Kako vreme prolazi, govor postaje teži za razumevanje drugim ljudima, pa se zbog toga ljudi sa ALS-om oslanjaju na drugi vid komunikacije.

Problemi sa ishranom

ALS zahvata mišiće koji kontrolišu gutanje izazivajući dehidrataciju i neuhranjenost. Druge komplikacije uključuju ulazak hrane, tečnosti i pljuvačke u pluća, što može dovesti do upale pluća. Cev za hranjenje se može koristiti kako bi se izbegli ovi rizici i otklonile komplikacije.

Demencija

ALS može izazvati teškoće u donoćenju odluka i probleme sa pamćenjem koji mogu kasnije voditi do oblika demencije poznatog kao frontotemporalna demencija.

Problemi sa disanjem

ALS na kraju paralizuje mišiće koji su neophodni za disanje. Postoje naprave koje pomažu kod disanja; međutim, u kasnijim etapama bolesti, bolja opcija može biti traheotomija (rupa u prednjem delu vrata koja se pravi hirurškim putem da bi se došlo do dušnika), koja služi kao celodnevni aparat za disanje koji pomaže da se napumpaju i ispumpaju pluća. Otkazivanje pluća je najčešći uzrok smrti kod ljudi koji imaju ALS, a najčešće nastupa između 3 i 5 godina posle prvih simptoma.

Saznajte i zašto je multipla skleroza bolest sa 1.000 lica i koji su prvi simptomi.

BONUS VIDEO

Tekst: Lepa&srećna/B.S./Humanitas