Hormoni su tema koja interesuje sve žene - od najmlađih do najstarijih, kako one u plodnom dobu, tako i one u menopauzi. O pitanjima koji su argumenti "za" a koji "protiv" hormonske terapije u menopauzi za sajt "Lepa&Srećna" govori profesor dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica Odeljenja dnevne bolnice u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front".

"Menopauza je fiziološko stanje u koje žena ulazi oko 52 godine na našem području", kaže prof. dr Mitrović Jovanović. "Prelazni period počinje već oko 40 godine i najčešće se u prvim godinama i ne primećuju simptomi. Telo se tako postepeno adaptira na sve ono što sledi posle gubitka menstrualnog ciklusa."

Obično žene prvo primete upravo promene u ciklusu. Menstruacije postaju neredovne, nekad traju duže, a nekad kraće nego inače. I krvarenje je nekad obilnije, a nekad oskudnije. Sve su ovo normalne pojave, a kod lekara treba otići ukoliko dođe do veoma jakog krvarenja ili ne prestaje tačkasto krvarenje. Međutim, ulazak u menopauzu označava trenutak kad od poslednje menstruacije prođe punih 12 meseci.

menopauza.jpg
Shutterstock  

Prema rečima prof. dr Mitrović Jovanović, značajan broj žena prođe kroz ovaj period lagano i bez većih turbulencija tako da im terapija hormonima nije neophodna. "Potreban je izmenjen plan ishrane, fizičke aktivnosti, vežbanja i suplemenata", podseća ona.

Žene u menopauzi su sklonije gojenju, preti im veći rizik od srčanih oboljenja i osteoporoze. Rizici su naročito opasni u slučaju prevremene menopauze.

"Za onaj deo pacijentkinja koje ulaze naglo u menopauzu, recimo, posle hirurške operacije kao i za žene koje prerano uđu u menopauzu, ja sam apsolutno za primenu hormona", kaže prof. dr Mitrović Jovanović. Ona preporučuje hormonalnu terapiju i za one žene u menopauzi koje imaju jake i intezivne simptome koje im kvare kvalitet života.

Pored prestanka menstrualnog krvarenja, simptomi menopauze su i valunzi, odnosno talasi vrućine koji izazivaju i obilno znojenje, vaginalna suvoća, bol tokom seksualnog odnosa. Neke žene počinju da pate od teških nesanica i ne mogu da sastave ni po par sati sna tokom noći. Naglo opadanje gustine koštane mase rezultira osteoporozom i velikim rizikom od preloma kuka ili pršljenova kičme. U slučaju da se jave ovakve tegobe, žena treba da se konsultuje sa svojim ginekologom o eventualnom uvođenju hormona kao zamenske terapije.

menopauza nesanica.jpg
Shutterstock  

"To mora biti strogo kontrolisano i obavezno pod uslovom da nema kontraindikacija za njihovu primenu", kaže doktorka. "Uvek izbegavamo davanje hormona koji se piju i kada je to moguće, preporučujemo sprejeve, gelove ili flastere. Sa terapijom se počinje kada lekar proceni da je potrebno, nekad mnogo pre same menopauze, a nekad i nekoliko godina kasnije."

U tradicionalnoj hormonalnoj terapiji se koriste hormoni sintetisani iz materija životinjskog porekla, a u novije vreme se mnogo govori o bioidentičnim hormonima, koji se sintetišu iz supstanci biljnog porekla. Pitali smo prof.dr Mitrović Jovanović kakve su razlike u delovanju ovih preparata.

"Lični utisak je da pacijentkinje misle da su bioidentični hormoni bezbedniji. To nije tačno, svaki hormon ako se ordinira osobi koja ima kontraindikacije može značajno oštetiti i ugroziti njeno zdravlje", upozorava ona. Sa druge strane, njene reči ohrabruju sve žene koje razmišljaju o uvođenju hormonske terapije u menopauzi.

"Ne treba zazirati od hormonske terapije, samo treba biti oprezan. Kvalitet života je imperativ vremena u kome živimo, a hormoni mogu pomoći da se žena oseća dobro i u šestoj, sedmoj i osmoj deceniji svog života", zaključuje doktorka.

Pročitajte i koje namirnice treba jesti da biste sprečili rizik od osteoporoze.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

TikTok/nikiwibrowfitness 4 vežbe za žene u menopauzi