Na današnji dan, 22. januar, pre dve godine preminuo je Aki Rahimovski, prevač grupe "Parni valjak", u 67. godini.

Aki je 2018. godine doživeo moždani udar, koji srećom nije ostavio veće posledice, ali legendarni pevač je tada uzeo svoje zdravlje za ozbiljno i promenio životne navike.  

Ipak, zdravlje mu se malo po malo pogoršavalo, te su lekari na kraju zaključili da je ugradnja stenta neophodna. Rahimovski je operisan, ali mu je je nedugo nakon intervencije pozlilo. Doktori su dali sve od sebe, ali pevač je preminuo.

Sin Akija Rahimovskog
ATA / Antonio Ahel 

Šta je uopšte stent i zašto se ugrađuje? Kako i kada se ta operacija izvodi? Kako se izvodi angioplastika, koja prethodi ugradnji stenta? Ima li rizika po pacijenta i šta on podrazumeva?

Evo odgovora!

Stent je specijalno dizajnirana mrežica, izrađena od hipoalergenih metala, Ugrađuje se na mesto gde je krvni sud sužen, kako bi krvni sud raširio na tom mestu, da bi protok krvi mogao nesmetano da se obavlja.

Ova hirurška intervencija namenjena je pacijentima koji su imali infarkt miokarda, pate od ateroskleroze, angine pektoris ili druge ishemijske bolesti srca, kao i pacijentima sa ugrađenim bajpasom. Indikacija za stentiranje utvrđuje se koronarografijom, pregledom koronarnih arterija kojim se otkrivaju suženja i začepljenja koronarnih arterija, kao i bolesti koronarnog sistema. Ugradnja stenta se obično tada i izvodi, jer je kateter već uveden u krvni sud.

stent (1).jpg
Shutterstock  

Prvo se radi takozvana angioplastika - kroz kateter se uvodi tanka žica, a preko te žice se uvodi balon-kateter na mesto suženja krvog suda. Taj balon se naduva i tako se arterija proširuje.

Zatim sledi stentiranje - da se krvni sud ne bi ponovo suzio na tom mestu, na isti način se uvodi balon-kateter sa metalnom mrežicom - neraširenim stentom. Naduvavanjem balona stent se širi, utiskuje se u zidove arterije i trajno održava arteriju prohodnom.

Procedura se izvodi dok je pacijent budan, a intervencija nije bolna, izuzev što se prilikom naduvanja balona oseća nelagoda ili blagi bol u grudima.

stent (3).jpg
Shutterstock  

Kao i svaka operacija, i angioplastika i stentiranje nose izvesne nuspojave i rizike, iako se radi o veoma retkim pojavama.

Na mestu uboda moguć je otok ili hematom (manji ili veći podliv), a može doći i do gubitka pulsa na radijalnoj arteriji (na ruci) nakon pistupa kroz radijalnu arteriju ruke.

Ređe može doći i do sledećih posledica:

- duži poremećaj srčanog ritma
- cepanje krvnog suda koje zahteva hirurško šivenje ili čak ugradnju bajpasa
- alergijska reakcija na kontrast
- alergijska reakcija na lokalni anestetik
- oštećenje bubrežne funkcije kao posledica uvođenja kontrasta
- moždani udar
- srčani infarkt
- smrtni ishod.

srce
Shutterstock  

Kako izgleda oporavak od ugradnje stenta?

Većina pacijenata nakon intervencije ostaje nekoliko sati na posmatranju i odlazi kući istog dana. U retkim slučajevima, pacijent ostaje preko noći na posmatranju. Prva kontrola se obično zakazuje 2 nedelje nakon intervencije, a po potrebi i ranije i prepisuju se lekovi protiv zgrušavanja krvi koji se uzimaju tokm nekoliko meseci nakon intervencije.

Pročitajte i 5 znakova da vam je potreban dopler krvnih sudova.

BONUS VIDEO

OVO SU RAZLOZI TRAGIČNIH ISHODA PLASTIČNIH OPERACIJA! Kurir TV

Tekst: Lepa&srećna/B.S.