Ljudski mozak je, otprilike, tri puta veći nego što bi trebalo da bude u srazmeri s veličinom tela, kažu antropolozi, koji se već decenijama bave istraživanjem razloga takve građe.
U članku pripremljenom za časopis Kraljevskog biološkog društva koji će biti objavljen u januaru 2013. godine, Dejvid Rajhlen, antropolog sa Univerziteta u Arizoni, nadograđuje poznatu tezu da su kod naših predaka lovaca i skupljača opstajali, pre svega, oni aktivniji i fizički spremniji.
Uloga fizičke izdržljivosti u razvoju ljudske vrste već dugo intrigira antropologe. Članak pod naslovom "Trčanje na druge staze i evolucija čoveka" objavljen 2004. godine smatra se prelomnom tačkom. Naime, biolozi Danijel Liberman sa Harvarda i Denis Brembl sa Univerziteta Jute pokazali su važnost izdržljivosti za obezbeđenje redovne ishrane i reprodukcije, a u anatomiji se zapaža razvoj sve dužih nogu, kraćih prstiju i komplikovanih mehanizama za održavanje ravnoteže pri uspravnom kretanju. Naučnici nemaju nikakve sumnje da je upravo pokret oblikovao ljudsko telo.
Istovremeno su ljudi postajali i sve pametniji. Mozak se rapidno uvećavao, delom i zbog fizičkog kretanja.
Kako kaže dr Rajhlen, uspešniji lovci i skupljači su i genetski prenosili visok nivo izvesnog proteina koji utiče na rast mozga i upravo njihovi potomci su kasnije bili sposobni da bolje love, bolje se hrane i budu uspešniji sa stanovišta evolucije. Kretanje ih je učinilo pametnijim, a onda su se – zahvaljujući pameti, kretali efikasnije.
"Ovakav nalaz nam sugeriše da je kretanje od suštinske važnosti za zdravlje mozga i dan-danas", objašnjava profesor Džon Polk, koautor ovog članka. Naš mozak je oblikovan i usavršen zahvaljujući kretanju i neophodno je da se bavimo redovnom fizičkom aktivnošću kako bismo održali njegovo optimalno funkcionisanje.
