Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

DA LI JE DETE GOJAZNO: 5 posledica koje roditelj mora da spreči (ZDRAVLJE U VAŠIM RUKAMA)

Gojaznost je bolest koju treba izlečiti već u ranom detinjstvu, jer se njene posledice mogu osećati čitavog života.

Izvor: Shutterstock

Gojaznost je ozbiljna bolest, s brojnim komplikacijama i zdravstvenim rizikom za ceo život, koja značajno skraćuje životni vek, piše Lepa&Srećna.

Kada je reč o gojaznoj deci, čiji broj raste ne samo u svetu već i kod nas, posledice se uglavnom uočavaju tek posle višegodišnjeg opterećenja dečjeg organizma viškom kilograma: poremećaj metabolizma šećera, masti i hormona, problemi sa snom, rastom i polnim razvojem, depresija i anksioznost, loše ocene u školi...

Izvor: Shutterstock

"Dečja gojaznost podrazumeva prekomernu telesnu težinu u odnosu na uzrast i telesnu visinu. Postoje kalkulatori i tabele, koje pedijatri i nutricionisti koriste radi procene stanja uhranjenosti kod dece.

U te pokazatelje spadaju: indeks telesne mase (BMI) i danas najčešće primenjivane percentilne krivulje indeksa telesne mase (% BMI).

Deca čiji je BMI iznad 95 percentila za odgovarajući uzrast i pol, jesu gojazna, a ona sa BMI od 85 do 95. imaju prekomernu telesnu masu", objašnjava nutricionista Dragana Miljković Andonov iz Domova zdravlja MediGroup.

"Glavni uzrok gojaznosti kod današnje dece jeste nedostatak fizičke aktivnosti.

Mališani provode mnogo više vremena ispred TV-a, kompjutera, tableta i igrica nego što se igraju napolju ili bave sportom.

Brojna istraživanja pokazuju da prevencija gojaznosti odnosno pravilna ishrana u najmlađem uzrastu, ima bitan uticaj na smanjenje rizika od gojaznosti u odraslom dobu.

Najvažnije je podići svest roditelja o tome koliko je gojaznost kod dece opasna i koje su posledice.

Zdrav način života treba negovati od rođenja: favorizovati dojenje i dati prednost majčinom mleku naspram adaptiranih formula, informisati roditelje zašto je važno da ne žure sa uvođenjem nemlečnih formula pre vremena i kako se prave zdrave kašice.

Maloj deci treba postaviti jasne smernice u vezi s izborom hrane i vremenom provedenim kraj elektronskih uređaja, i usmeriti ih na neki sport.

Kada je reč o ishrani, na prvom mestu treba sasvim izbaciti ili svesti na minimum količinu brze hrane, grickalica, sokova.

Izvor: Shutterstock

Slatkiši ne treba da budu zabranjeni, ali treba birati što zdravije i naći meru ‒ da budu povremena užina", navodi nutricionista.

Gojaznost nikada ne nastaje preko noći, nego se razvija s vremenom. Zbog toga se i do rešenja dolazi postepeno i strpljivo.

Zato Lepa&Srećna vodi kampanju za uvođenje što zdravijih navika u ishrani, pod sloganom ZDRAVLJE U VAŠIM RUKAMA, a više o tome pročitajte OVDE.

"Najvažniji uslov za uspešan tretman gojaznosti jeste motivacija i deteta i čitave porodice.

Primarni cilj u lečenju gojaznosti u detinjstvu jeste korekcija načina ishrane, to jest uvođenje zdrave ishrane, i povećanje fizičke aktivnosti.

Glavni oblik dijetetskog lečenja gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji predstavlja uravnotežena hipokalorijska ishrana, koju bi trebalo da preporuči stručnjak za ishranu.

Režim ishrane treba da bude prilagođen detetu, tako da eliminacijom visokokaloričnih namirnica, uz raznovrsnu ishranu, ono ne oseća glad. Roditelji treba uvek da ponude detetu da bira između dve mogućnosti koje su podjednako dobre, a ne između dobre i loše.

Izvor: Shutterstock

Na primer, dete treba da bira između jabuke i banane, a ne između voća i keksa; ili, da izabere između igre u dvorištu ili odlaska u park, a ne da ponuđeni izbor bude između igre napolju i gledanja crtanih filmova.

Kada je u prilici da bira na taj način, dete će uvek izabrati privlačniju varijantu, pa će tako radije jesti zdrave namirnice ili se baviti nekom zdravijom aktivnošću", objašnjava Dragana Miljković Andonov.

Pored neophodne korekcije režima ishrane, veoma je važna i telesna aktivnost: što više vremena u prirodi, a što manje ispred televozora, mobilnog telefona i kompjutera.

"Fizička aktivnost povećava utrošak energije i, prema tome, potpomaže mršavljenje.

Važno je da deca i roditelji shvate da fizička aktivnost obuhvata i pešačenje, vožnju bicikla, rolera itd.

Najbolje je dete usmeriti da se bavi nekim sportom.

Savet roditeljima je da shvate koliko je njihov stav prema detetu važan, jer terapija gojazne dece i adolescenata podrazumeva promene u načinu života svih članova porodice.

Važno je da se deca uobroče ‒ da imaju redovne obroke (tri glavna i jednu ili dve užine).

Redovno uzimanje obroka daje osećaj sitosti i podstiče metabolizam, a time i potrošnju kalorija!

Van toga ne treba dozvoliti nikakve druge međuobroke.

Treba izbegavati i obroke izvan kuće, što se posebno odnosi na brzu hranu i pecivo iz pekare, jer su veoma kalorični, a imaju malu hranljivu vrednost.

Time se sprečava preteran unos „praznih” kalorija", ističe naša sagovornica.

Tekst: Milica Prelević

Izvor: Lepa&Srećna

Povezane vesti

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...